U Raški je danas otkriven i osveštan spomenik koji je podignut u znak sećanja na 60 poginulih, trojicu nestalih i 186 ranjenih pripadnika 37. motorizovane brigade tokom NATO agresije na SRJ 1999. godine, saopštava MUP Srbije.

Spomenik pripadnicima 37. motorizovane brigade otkriven u Raški

Spomenik je podignut na inicijativu Udruženja pripadnika 37. motorizovane brigade, uz podršku lokalne samouprave, a otkrivanju je prisustvovao potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Dačić je tom prilikom rekao da spomenik predstavlja „izraz poštovanja prema onima koji su časno služili otadžbini” i potvrdu da njihova žrtva, kako je naveo, neće biti zaboravljena.

„Kada jedna sredina odluči da podigne spomenik svojoj brigadi, ona time čuva uspomenu na sve njene pripadnike. Na one koji su položili svoje živote, na one koji su kroz rat prošli noseći teret svoje dužnosti i na njihove porodice, koje su zajedno sa njima podnele najveće žrtve”, rekao je Dačić.

Ministar je naveo da su pripadnici 37. motorizovane brigade svoju dužnost izvršavali „časno, profesionalno i hrabro”, ocenjujući da njihova „odanost zakletvi, odgovornost i spremnost na žrtvu ostaju trajna vrednost”.

Govoreći o mestu na kojem je spomenik postavljen, platou ispred Osnovne škole „Raška”, Dačić je rekao da će on budućim generacijama predstavljati „tihog učitelja istorije”.

Dačić o kulturi sećanja i nasleđu rata 1999. godine

U svom obraćanju ministar je događaj povezao sa širim pitanjem odnosa prema ratovima devedesetih godina, navodeći da se Srbija suočava sa, kako je rekao, pokušajima „revizije istorije”.

„Želim da kažem da smo mi vodili jedan odbrambeni rat, da su svi naši borci bili borci za slobodu i ratni heroji, a ne ratni zločinci”, rekao je Dačić.

On je dodao da je tokom ratnih sukoba na Kosovu, kao i u napadima koje je nazvao „albanskih separatista i terorista”, poginulo skoro 1.000 pripadnika srpske policije.

Ratni komandant 37. motorizovane brigade, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, rekao je da se ta jedinica „zalaganjem i borbom za odbranu države svrstala u red najslavnijih u istoriji”.

„Neka spomenik bude simbol našeg poštovanja prema žrtvama, simbol i opomena da ih ne smemo zaboraviti i da oni moraju ući u istoriju Srbije”, rekao je Diković.

Pripadnici 37. motorizovane brigade bili su angažovani tokom rata 1999. godine, kada su jedinice Vojske Jugoslavije bile raspoređene na prostoru Kosova i Metohije. Otkrivanje spomenika u Raški deo je šireg procesa negovanja sećanja na pripadnike vojnih i policijskih jedinica stradalih tokom ratova devedesetih.

Od spomenika u Raški do zahteva za otvaranje arhive brigade: 37. brigada u fokusu pitanja nestalih i ratnih zločina

I dok Dačić u Raški otkriva spomenik, u obližnjoj Maloj Kaludri, sa druge strane administrativne linije, u toku je ekshumacija koju sprovode prištinski organi u potrazi za navodnim posmrtnim ostacima 23 ubijena Albanca iz Mitrovice. Pitanje ratnih zločina snažno se reaktuelizovalo unazad nekoliko dana, ali i meseci i godina, uz teške optužbe iz Prištine i zahteve da Srbija otvori ratne arhive. U tome posebno mesto zauzima upravo 37. motorizovana brigada.

Upravo je arhiva ove brigade poslednjih godina jedan od ključnih zahteva Prištine u dijalogu o nestalim osobama.

Priština traži pristup arhivi 37. motorizovane brigade

Kosovski premijer Aljbin Kurti je još u julu 2024. godine saopštio da je Srbiji, na osnovu sporazuma postignutog u Briselu 2. maja iste godine, upućen zvaničan zahtev za otvaranje arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije. Tada je tvrdio da Srbija odbijanjem da otvori arhivu ne ispunjava obaveze iz Deklaracije o nestalim osobama, uz niz teških optužbi na račun tadašnjeg vojnog vrha i uloge brigade tokom rata.

Zahtev je ponovljen i u junu ove godine, kada je kosovska strana u okviru Zajedničke komisije za nestala lica pristup arhivi 37. motorizovane brigade označila kao jedan od dva ključna prioriteta, zajedno sa nastavkom iskopavanja u Batajnici. Šef Jedinice za nestala lica u kabinetu kosovskog premijera, Kuštrim Gara, tada je izjavio da Priština pristup ovoj arhivi smatra „testom“ spremnosti Srbije da sprovede Deklaraciju o nestalim osobama, ocenjujući da bi dokumentacija mogla pomoći u rasvetljavanju sudbine nestalih.

Istovremeno, srpska delegacija je u radu Zajedničke komisije iznela sopstvene zahteve za dodatnim informacijama i istragama, posebno u vezi sa slučajevima osoba nestalih nakon zvaničnog završetka rata.

Dosije Rudnica i navodi Fonda za humanitarno pravo

Fond za humanitarno pravo godinama ukazuje na značaj arhive 37. motorizovane brigade za rasvetljavanje događaja iz rata na Kosovu. Ova organizacija je 2015. godine saopštila da je tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić celokupnu arhivsku građu rasformirane Komande 37. motorizovane brigade proglasio tajnom, ocenjujući da je time onemogućen pristup dokumentaciji koja bi mogla biti od značaja za utvrđivanje okolnosti ratnih zločina i sudbine nestalih osoba.

Zbog toga je Fond za humanitarno pravo protiv Gašića podneo prijavu, tvrdeći da je odluka doneta suprotno Zakonu o tajnosti podataka.

U svom Dosijeu „Rudnica“ Fond za humanitarno pravo navodi da su tela pronađena u masovnoj grobnici u Rudnici pripadala civilima – kosovskim Albancima ubijenim u četiri odvojena zločina u aprilu i maju 1999. godine na području Drenice, koje je u to vreme bilo u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije. Fond navodi da su u Rudnici identifikovane 52 žrtve, a da dokumentacija kojom raspolaže ukazuje na operaciju uklanjanja tela sa mesta zločina i njihovog skrivanja u Srbiji.

Fond je takođe tvrdio da je Tužilaštvo za ratne zločine još 2010. godine raspolagalo informacijama da su tela pronađena u Rudnici preneta iz primarnih grobnica u Drenici, odnosno iz zone odgovornosti 37. motorizovane brigade, postavljajući pitanje da li su pripadnici brigade ikada saslušani u vezi sa tim navodima.

Organizacija je navela i da se najveći deo dokumentacije na kojoj zasniva svoje zaključke sastoji od autentičnih vojnih i policijskih dokumenata korišćenih u postupcima pred Haškim tribunalom.

Ministarstvo odbrane Srbije tada je odbacilo navode Fonda za humanitarno pravo, saopštivši da je odluka o zaštiti arhivske građe doneta u skladu sa Zakonom o arhivskoj građi i da se ne odnosi na postupanje sudova, tužilaštava niti na zahteve Haškog tribunala.

Potrage za nestalima na području Raške od 2013. godine

Na području Raške potraga za mogućim lokacijama masovnih grobnica i iskopavanja u vezi sa nestalim osobama iz rata na Kosovu sprovode se, uz prekide i na različitim lokalitetima, još od 2013. godine. U okviru tih aktivnosti istraživani su lokaliteti Rudnica i Kiževak, uz učešće domaćih institucija i međunarodnih stručnjaka, uključujući EULEX i Međunarodnu komisiju za nestala lica.