Najnovija godišnja anketa javnog mnjenja organizacije „WeBalkans.eu“ za proleće 2026. godine pokazuje da građani na Kosovu i dalje vide ekonomske probleme kao najkrupnije izazove u svakodnevnom životu. U pogledu institucija najveće poverenje uživaju KBS, KFOR i Kosovska policija, dok političke partije i mediji beleže izrazito nizak stepen poverenja kod građana.

Ovo istraživanje obuhvatilo je 1000 ispitanika starijih od 15 godina koji su odabrani putem slučajnog uzorka.

Takođe, istraživanje je podrazumevalo i intervjue „licem u lice“ koji su sprovedeni tokom februara 2026. godine i to o šest tema, od informisanosti i percepciji o Evropskoj Uniji preko dezinformacija odnosno saglasja o opštim narativima, izvorima vesti i informisanja, sve do poverenja u institucije.

U samoj anketi, nije navedena etnička segmentacija ispitanika kao ni geografsko područje.

Ekonomski opstanak i standard građana ispred visoke politike

Kada se govori o gorućim problemima sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu, građani su na sam vrh liste svrstali isključivo socioekonomske teme.

Skoro polovina ispitanika deli identičnu zabrinutost u pogledu osnovnih životnih uslova, pa tako 49,9 odsto ističe nezaposlenost kao ključni problem, a u stopu ih prate niske plate i penzije sa 49,7 procenata.

Građani su takođe izuzetno nezadovoljni zdravstvenim sistemom, koji kao prioritetan problem vidi 49,1 odsto ispitanika, dok opšti troškovi života i inflacija brinu 48,3 odsto.

Pored toga, 45,1 procenat građana uočava siromaštvo kao duboko ukorenjen izazov.

Sa druge strane, politička i bezbednosna pitanja, za koja se često misli da dominiraju javnim prostorom, rangirana su znatno niže.

Primera radi, teritorijalni konflikti i bezbednosni problemi brinu tek 10,7 odsto građana, pitanja ljudskih prava navode kao brigu 10,3 odsto, dok se za slobodu medija kao ključni problem opredelilo svega 8,3 procenta ispitanika.

Kosovska policija, KBS i KFOR uživaju najveću podršku, partije i mediji na dnu lestvice

U delu istraživanja koji se bavi poverenjem u institucije i organizacije, bezbednosni sektor na Kosovu drži apsolutni primat.

Odnosno KFOR i KBS, uživaju najviši stepen podrške, jer u njih uglavnom veruje čak 87,4 odsto ispitanika, dok nepoverenje izražava svega 8,7 odsto.

Veoma visok nivo poverenja od 85,6 procenata beleži i policija, naspram 10,9 odsto onih koji joj ne veruju.

Visoko se kotira i institucija predsednika, kojoj veruje 77 odsto građana, dok Vlada uživa podršku 64,8 odsto ispitanika, naspram 27,9 procenata onih koji imaju negativan stav o njenom radu.

Za razliku od izvršne vlasti, pravosudni sistem beleži duboku podeljenost u javnosti, pa mu tako 48,1 odsto građana veruje, dok mu 45,5 procenata uglavnom ne veruje.

Tradicionalno najgori rezultat beleže mediji i političke partije.

Više od polovine građana, tačnije 52,2 odsto njih, izjavilo je da uglavnom nema poverenja u medije, dok su političke partije ubedljivo na samom dnu sa rekordnih 67,6 odsto nepoverenja.

Visoka podrška evropskom putu uz umeren optimizam oko roka za članstvo

Kada je reč o evropskim integracijama, opšte raspoloženje prema Evropskoj uniji je veoma pozitivno, s obzirom na to da ona ima dobar imidž kod 64 odsto ispitanika, a čak 83 odsto građana podržava proces pristupanja i smatra da su trenutni odnosi sa Briselom dobri.

Građani kao glavne prednosti potencijalnog članstva prepoznaju bolji imidž u svetu, što navodi 49,1 odsto njih, zatim mir i bezbednost u regionu sa 42,9 procenata, kao i bolju budućnost za decu, što ističe 42,6 odsto ispitanika.

Ipak, postoji i jasan strah od integracija, pa tako 39,1 odsto građana strahuje da bi ulazak u EU doneo masovni „odliv mozgova“ i emigraciju mladih.

Istovremeno, optimizam u pogledu brzog učlanjenja je prilično umeren, jer skoro polovina ispitanika, odnosno 48 odsto njih, veruje da će proces ispunjavanja kriterijuma i konačnog pristupanja trajati između 5 i 15 godina.

Korupcija kao glavna barijera za Brisel i percepcija o stranim donacijama

Kao ključnu i najveću prepreku na tom putu ka Briselu, građani ubedljivo najviše prepoznaju široko rasprostranjenu korupciju, što je izdvojilo 39,5 odsto ispitanika.

Među ostalim važnim barijerama, javnost prepoznaje nedostatak interesa same Evropske unije za proširenje sa 27,3 odsto, manjak unutrašnje političke volje sa 26,2 odsto, kao i neadekvatan pravosudni sistem koji koči reforme sa 22,6 procenata.

Na kraju, istraživanje se dotaklo i percepcije strane pomoći, gde 56,7 odsto ispitanika prepoznaje visok ili veoma visok nivo finansijske podrške od strane Evropske unije.

Međutim, uprkos tim zvaničnim podacima, u svesti građana i dalje dominira stav da su Sjedinjene Američke Države pojedinačno najveći finansijski donator na ovom prostoru, što veruje 55,8 odsto ispitanika.