Udruženje novinara Srbije pitalo je medijske profesionalce kako vide rezultate istraživanja Rojtersovog instituta za studije novinarstva Univerziteta u Oksfordu, odnosno podatak o padu poverenja iz analize za Srbiju, čija je autorka profesorka Snježana Milivojević, prenosi N1.
Kako podseća ovaj medij – istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva Digital News Report pokazalo je da svega 22 odsto građana ima poverenje u medije u Srbiji, što je pad u odnosu na prošlogodišnjih 27 odsto i daleko ispod globalnog proseka od 37 odsto.
Televizija i portal N1 su mediji u Srbiji, čije vesti su, pored javnog servisa RTS, najviše čitali na nedeljnom nivou u 2026.
Kao razloge su jednoglasno naveli sve češće informisanje na društvenim mrežama (koje je pokazalo i istraživanje), a većina je apostrofirala tabloidizaciju, polarizovanost i pritiske koje trpe profesionalni mediji. Mnogi urednici sa kojima je UNS stupio u kontakt odbili su da komentarišu rezultate ovog istraživanja, prenosi dalje N1.
Šovljanski: U podeljenom društvu, neki građani se okreću alternativnim izvorima informisanja
Programski direktor medija koji, prema ovom istraživanju, uživa najveće poverenje publike, Branislav Šovljanski za sajt UNS-a kaže da je do pada poverenja zbog poplave lažnih vesti, neproverenih informacija i tabloidnih sadržaja.
Medijska scena u Srbiji se, kako je naveo Šovljanski, podelila na profesionalne medije i one koji su u kampanji i predstavljaju propagandna glasila. U takvim okolnostima, dodao je Šovljanski, količina lažnih i neproverenih informacija izaziva kod publike dodatnu konfuziju, zbog koje, između ostalog, građani često tragaju za alternativnim izvorima informisanja poput društvenih mreža.
„Mislim da u ovakvoj situaciji, gde je čitavo društvo podeljeno, a samim tim i mediji, imate ljude koji se okreću profesionalnim medijima i proverenim informacijama. Ali imate i one druge koji kažu: ‘Neću ni jedne ni druge. Ako su polovi toliko udaljeni i ako smo se podelili do te mere, onda ćemo da tražimo alternativne izvore informisanja“, rekao je Šovljanski.
Tu, kako je naveo, dolazi do zamke u kojoj ljudi, pokušavajući sami da pronađu neku informaciju ili da je provere, čitaoci zapravo dobijaju obilje neproverenih informacija koje ih samo dodatno zbunjuju. Zbog toga je, kaže, važno insistiranje na javnom interesu, tačnosti i proveri informacija.
Todorović i Vukotić: Nepoverenje je logična posledica zatrovane medijske sfere
Na podeljenost društva i čest odabir društvenih mreža kao primarnog izvora informisanja, uz tabloidizaciju, skrenuli su pažnju i profesorka Neda Todorović i novinar Bojan Cvejić, dok novinar i direktor izdavačke kuće Vukotić Medija Manojlo Vukotić tu krizu opisuje kao ubistvo srpskog novinarstva, po istoimenoj knjizi koju je nedavno izdao.
Profesorka Todorović rekla je da joj je predavačko iskustvo pokazalo da se mlađe generacije uglavnom informišu putem društvenih mreža i da više ne prate tradicionalne medije.
„Tragedija je u tome što na društvenim mrežama ne postoji nikakva vrsta uređivačke kontrole. Ne mislim na cenzuru, već na uređivačku odgovornost za ono što se objavljuje. Sadržaj na društvenim mrežama često je nesuvisao. Mladi koji se isključivo informišu moraju da znaju da na njima postoji veliki procenat medijskog đubreta i da moraju praviti strogu selekciju, vodeći računa o izvoru informacije“, dodala je ona.
Kao drugi razlog nepoverenja navela je oštru podeljenost na medije koji podržavaju vlast i one koji, u suštini, više liče na propagandna glasila nego na klasične medije.
„Ovi drugi, manjina, stalno su prozivani najgorim mogućim terminima – da su nepatriotski, strani plaćenici, ustaše i tako dalje. Taj odijum koji se iz prvog bloka medija, odnosno tabloida, prenosi na građane, viđamo svakog dana na mestima gde se novinari pojavljuju i doživljavaju velike neprijatnosti. Primer su pretnje Danici Vučenić i njenoj porodici“, navela je ona.
Logično je, kaže Todorović, da u tako zatrovanoj mediskoj sferi veliki broj građana više ne veruje nikome i ničemu.
Sve to, kako je navela, čini naizgled preoštru konstataciju Manje Vukotića o ubistvu srpskog novinarstva – tačnom. Vukotić je za UNS kao četiri stuba nepoverenja, koje je naveo i kao razloge za „ubistvo srpskog novinarstva“ u istoimenoj knjizi, apostrofirao pritisak vlasti, podelu medija na dva bloka, tabloidizaciju i pogubnu privatizaciju.
Cvejić: Srbija daleko ispod globalnog proseka poverenja u medije
Slično dijagnozu postavlja i novinar Bojan Cvejić, koji za UNS napominje da pad poverenja publike u medije nije isključivo srpska pojava, već globalni trend uzrokovan naglim razvojem digitalnih medija i društvenih mreža.
„Više od deset godina imamo haos sa informacijama u kojem vlada hiperprodukcija sadržaja, u kojem je mnogim medijima brzina postala prioritet u odnosu na kvalitet i u kojem postoje brojni pojedinci i stranice na društvenim mrežama koji pokušavaju da informišu javnost“, naveo je Cvejić.
Iako kaže da je pad poverenja problem na globalnom nivou, Cvejić ističe i da je poverenje u medije u Srbiji značajno manje u odnosu na svetski prosek, odnosno 22 odsto u odnosu na 37 odsto.
„Ovom rezultatu doprinosi specifična medijska slika u kojoj u većini mediji dominira propaganda i pristrasnost, nepoštovanje etičkih i profesionalnih standarda, gde su davno pređene granice dobrog ukusa…“
Kao jedan od razloga dodao je i veliki uticaj vlasti na medije, koji primećuju i građani, prenosi dalje N1.
„Ovaj uticaj odražava se ne samo kroz davanje legitimiteta tabloidima kroz reči već i kroz razne vrste finansijske podrške medijima koji predstavljaju sramotu za novinarsku profesiju“, apostrofirao je Cvejić.
U takvoj situaciji na medijskoj sceni, kako dodaje Cvejić, nije čudno što građani nemaju poverenja u medije i što se 64 odsto informiše na društvenim mrežama, tražeći alternativne i manje agresivne kanale informisanja.
Urednici lokalnih medija Miljković i Strika: U jeku je rat protiv poštenog novinarstva
Ipak, ti alternativni kanali nose sopstvene zamke, jer, kako upozorava urednik Alpresa iz Aleksinca Ninoslav Miljković, u poplavi informacija mnogi građani ne shvataju razliku između onlajn medija, društvenih mreža i neformalnih grupa na njima.
„Nedovoljno se istražuje, sve je brzo i kuso. Ako dodamo tome i nagli razvoj veštačke inteligencije i njenu sve širu primenu, jasno je zašto je profesija u problemu. Ipak, VI alati ne mogu da zamene kreativan novinarski pečat, što može biti šansa za profesionalno novinarstvo.“
Miljković ukazuje i da dok algoritamska logika nameće sadržaj u skladu sa čitalačkim preferencijama, čitaoci istovremeno sami biraju sadržaj koji povlađuje njihovim razmišljanjima. Tome, kako je dodao, treba dodati i promenjenu vlasničku strukturu nakon privatizacija – umesto zajednica i lokalnih samouprava, medijima danas upravljaju vlasnici koji diktiraju uređivačku politiku.
„Većina privatnih medija uzima državni novac na konkursima za projektno sufinansiranje, a građani se ne pitaju gde ide njihov novac. Saveta za informisanje nema, a u lokalnim skupštinama se ni ne raspravlja o tome“, kaže Miljković.
U takvoj društvenoj atmosferi nema mesta za medije koji poštuju pravilo „čuti i drugu stranu“.
Pad poverenja publike kroz prizmu polarizacije posmatra i urednik portala 021.rs Zoran Strika, koji navodi da je podeljenost eksalirala nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.
„Ukoliko uporedite stvari koje vidite na društvenim mrežama i ono što vam se kaže sa medija naklonjenih vlasti – a takvi su većina i najglasniji su – vidite da tu nije nešto kako treba. Deo ljudi ima nezgodnu naviku da pre veruje sopstvenim očima nego izdeklamovanim rečima“, naveo je on.
Ne čudi onda, dodaje Strika, što značajan broj ispitanika smatra da na medije utiču političari, vlasnici i organizovani kriminal, prenosi dalje N1.
„To je poražavajuće, ali to je rezultat jednog rata protiv poštenog novinarstva. Nažalost, to je i posledica nedovoljno zrelog društva koje će podržati profesionalne medije – pa i onda kada daju prostor glasovima koji nam se ne sviđaju, ili kada okrenu ogledalo prema nama i naljutimo se zbog onoga što vidimo u odrazu“.
Kao dodatni razlog Strika navodi i sužavanje tematskog opsega.
„Medijsko izveštavanje svelo se u dobroj meri na izveštavanje o političkoj situaciji. Izgubile su se priče o ljudima i njihovim problemima. Ako ljudi nemaju kome da se obrate, zašto bi ikome i verovali.“
Iršević: Mlađi manje veruju medijima nego stariji
Novinarka, urednica i osnivačica portala Ekofeminizam i bunjevke.ecofeminizam.com i doktor primenjene umetnosti dizajna Sandra Iršević smatra da je interesovanje publike za dobre priče sve manje.
„Mislim da je cela situacija takva da će ljudi pre poverovati nečemu lošem nego nečemu dobrom. Nikada neće preispitivati neku lošu vest, ali će uvek preispitati dobru vest“, rekla je ona.
Iršević smatra da je pad poverenja posebno uočljiv kod mlađe publike i dodaje da pitanje poverenja u medije posmatra kroz šire promene u načinu na koji publika danas dolazi do informacija.
„Danas mladi sve prate preko interneta, Jutjuba i drugih platformi koje su pune dezinformacija, dok starija publika više veruje novinama i televiziji. Stariji zato verovatno imaju više poverenja u medije.“
Iršević naposletku ističe da rezultate istraživanja javnog mnjenja generalno uzima sa rezervom, napominjući da ih treba sagledavati u širem kontekstu – uzimajući u obzir metodologiju, okolnosti i ko stoji iza istraživanja. Taj kriterijum, kaže, primenjuje i kada su u pitanju ocene pojedinih medija kao kredibilnijih ili manje kredibilnih u istraživanju Rojtersovog instituta.
