„Na Kosovu jeste najveći stepen nepoverenja, nerazumevanja. Ljudi u ogromnim procentima ne veruju da će uopšte ikada doći do pomirenja. To je nešto što je najžalije, nešto što je poražavajuće. To je neka vrsta opomene i političarima, ali i međunarodnim akterima“, rekao je doc. dr Stefan Surlić na promociji svoje knjige „Balkan posle rata: Izgradnja mira ili države“ sinoć (sreda, 20. maj) u Domu kulture „Gračanica“.

Autor u svom ostvarenju detaljno istražuje stanje postkonfliktnosti u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i na Kosovu. Poseban akcenat stavio je na Dejtonski sporazum, Ohridski sporazum i Ahtisarijev plan.

„Nikada nije došlo do društvene zrelosti, nakon više od dve decenije, da se kaže: ’Valjda ljudi koji žive na ovom prostoru imaju najveći interes da bude mira i da bude saradnje‘. Ispada da međunarodni akteri, koji su hiljadama kilometara daleko, i dođu zarad određenih dnevnica i honorara, imaju više interesa i osećaja da reše neki problem, koji ovde traje decenijama. To je nešto što mislim da je, u stvari, najveća i najteža posledica po ovo društvo, jer se ne vidi izlaz“, kazao je Surlić.

Njegova knjiga ukazuje da je postkonfliktni poredak u jednom delu Balkana postao dugoročni okvir političkog života. U njemu se sukob sa namerom kontinuirano obnavlja kroz institucije, identitetske politike i obrasce vladanja.

Nerazumevanje i različito tumačenje prošlosti

On je ukazao da preko 90% albanske populacije na Kosovu tvrdi da su kontakti sa srpskom zajednicom minimalni. Slično navode i pripadnici srpske zajednice. Oni kažu da kontakti postoje tamo gde je nužno, ali da nema nikakvih dubinskih društvenih odnosa. Veliku barijeru, po Surlićevom mišljenju, predstavlja nerazumevanje i potpuno različito tumačenje događaja iz prošlosti.

„Kada sam razgovarao sa ljudima koji su žrtve ili svedoci, ili porodice žrtava, ili potomci žrtava, oni više čak i ne kažu: ’Mi želimo da se počinioci svih zločina kazne. Mi želimo da to što se desilo ugleda svetlo pravde‘. Oni su odustali. Minimum je jedan jedini vapaj kada kažu: ’Ali, želimo da se bar prizna da se to desilo‘. Mi nemamo priznanje da se to uopšte desilo od one druge strane. To je zajednička karakteristika svih naroda ovde, na Balkanu, u postkonfliktnim društvima koja sam proučavao“, dodao je on.

Balkan posle rata i trajna privremenost u životima ljudi

Surlić je naveo da je u obilju empirijskih podataka koje je objavio u svojoj knjizi najviše iznenađen onima koji govore da ljudi masovno veruju da je opcija rata moguća.

„Da geopolitički, ako dođe do određenih turbulencija i problema, da će te tektonske promene na svetskom nivou moći da izazovu i neki sukob (na Balkanu). To je kod mene izazvalo najveće iznenađenje, ali istovremeno i strah, zato što Balkan ne bi bio po prvi put moneta za potkusurivanje velikih sila. Kada sami građani, nakon toliko godina od završetka rata, imaju konstantan strah od nekog novog sukoba, onda se zaključak sam po sebi izvodi“, kazao je on i uobličio ga kovanicom „trajna privremenost“.

„Ljudi ne mogu zaista da promišljaju svoju egzistenciju. Niti da je planiraju kada razmišljaju o tome, negde podsvesno uvek – možda će se ovo promeniti preko noći, možda će se ovo srušiti preko noći, možda će moj život i život moje porodice biti ugrožen preko noći. Kakvo je to razmišljanje i kakva je to kolektivna tamnica u koju smo ušli? Ne deli je samo srpska zajednica. Tako razmišljaju i albanska, i bošnjačka, i makedonska, i hrvatska“, rekao je doc. dr Stefan Surlić.

Balkan kao jedinstveno polje

O knjizi vanrednog profesora na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu Stefana Surlića, koji je rođen u Prištini, govorili su i istoričar Aleksandar Gudžić i politikolog Stefan Filipović.

„Knjiga je pisana na osnovu intervjua koje je sam autor uradio. Uradio je nekoliko hiljada intervjua sa građanima Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Kosova, ali i sa relevantnim zvaničnicima, dakle sa političarima i predstavnicima međunarodnih organizacija, međunarodne zajednice. U pisanju svoje knjige, gospodin Surlić je koristio i merodavnu literaturu koja se bavi postkonfliktnim društvima“, rekao je Gudžić.

Stefan Filipović, nekadašnji student dr Surlića, naglasio je da knjiga „Balkan posle rata“ u javni i akademski diskurs vraća Balkan.

„Nema Zapadnog Balkana, Istočnog Balkana ili ’Balkansa‘ na engleskom. Oni čak ne mogu ni da izgovore Balkan u jednini, nego ga govore u pluralu, u množini. Zato što kada se mi na Balkanu ne svađamo, kada ne ratujemo, kada se ne mrzimo, to je za njih geopolitička katastrofa. Zato je meni izuzetno drago što Stefan vraća Balkan na scenu kao jedinstveno polje. Polje sukoba, polje mržnje, ali polje saradnje. Polje, kako je on napisao u predgovoru, ljudi koji žive na Balkanu i koji su uporni u tome da veruju da mogu da žive na Balkanu normalno“, naveo je Filipović.

Stabilnost nasuprot legitimnosti

Doc. dr Stefan Surlić na samom kraju uvoda u svoju knjigu podseća da mir nije samo odsustvo rata. U njenom zaključku navodi da održanje jedinstvenih političkih sistema u balkanskim društvima nakon rata zavisi od sposobnosti da se pređe sa logike upravljanja konfliktom na logiku izgradnje političke zajednice.

„Bez tog iskoraka, postkonfliktni aranžmani će ostati stabilni, ali ne i legitimni, a mir će ostati stanje bez zajedničke budućnosti“.

Knjigu „Balkan posle rata“ sa podnaslovom „Izgradnja mira ili države“ objavio je Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Trenutno je aktuelno njeno treće izdanje, a prvo se pojavilo 2025. godine.

Ko je Stefan Surlić?

Stefan Surlić je rođen u Prištini 1989. godine. Porodica mu vodi poreklo iz centralnog Kosova, iz Kosova Polja, kao i iz sela Staro Gradsko i Pomazatin. To je snažno oblikovalo njegovo interesovanje za pitanja identiteta, konflikta i političkih procesa na Kosovu.

Vanredni je profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde predaje uporednu politiku, demokratizaciju i političke sisteme Zapadnog Balkana.

Njegov naučni rad posebno je usmeren na pitanja Kosova, postkonfliktnih društava, etničkih odnosa i procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Kroz akademski i javni angažman bavi se temama institucionalnih rešenja, pomirenja i položaja srpske zajednice na Kosovu. Tako povezuje lično iskustvo i naučni pristup u proučavanju ove osetljive teme.