Izvor: Balkan Insight (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Piše: Serbeze Hadžiaj (Haxhiaj)

Nedostatak poverenja, komunikacije i institucionalne efikasnosti znači da su mnoga kulturno važna, nereligijska mesta koja pripadaju manjinskim zajednicama na Kosovu zapuštena i prepuštena propadanju.

Stari mlin jedva je vidljiv među johama na obali reke Bistrice, u zapadnokosovskom selu Goraždevac.

Ono što je ostalo od njegovih zidova, koje su odneli vreme i poplave, daje predstavu o tome koliko je mlin nekada bio veliki.

„Većina okolnih sela nekada je ovde mlela“, rekao je 77-godišnji Jugoslav Dunić-Stevanović, dok je koračao između razbacanih mlinskih kamenova.

„Pre samo tri ili četiri noći sanjao sam da sam se vratio u mlin da radim sa ocem.“

Prema rečima Dunić-Stevanovića, seoski mlin star je više od 270 godina. Kaže da je njegova porodica dobila tapiju — reč izvedenu iz osmanskoturske reči tapu, što znači isprava ili vlasnički list — od bega, odnosno upravnika koji je vladao ovim krajem.

Međutim, takva istorija nije podstakla vlasti na Kosovu da obnove i zaštite mlin. Dunić-Stevanović, čini se, nije bio ni svestan da bi mogao da ispunjava uslove za zaštitu, ali je sa entuzijazmom govorio o njegovom značaju „kao svedočanstvu jedinstva među različitim zajednicama ovde“.

Dok je govorio, Dunić-Stevanović, u čijoj vodenici su brašno mleli i Srbi i Albanci, kazao je da iako je selo pretežno srpsko, smešteno je u rejonu kojim dominira većinski albanski grad Peć.

Uprkos tome, nijedan nereligijski objekat koji pripada Srbima ili drugim manjinskim zajednicama nije izabran za zaštitu od strane Regionalnog centra za kulturno nasleđe u Peći. Na listi se nalaze samo objekti u albanskom vlasništvu — kuće, mlinovi, štale i stari hanovi.

Direktorka centra, Špresa Đonbalaj, negirala je da je bilo diskriminacije prilikom sastavljanja liste.

„Izbor dobara zasniva se na stručnim i zakonskim kriterijumima i nije povezan sa etničkom pripadnošću vlasnika niti lokacijom dobra“, rekla je Đonbalaj za BIRN, iako nije direktno odgovorila na pitanje o mlinu u Goraždevcu.

Takvo priznanje, rekao je Dunić-Stevanović, „ukazalo bi čast istoriji porodice i ljudi u ovom kraju koji su ga koristili“.

Vlasti negiraju diskriminaciju

U Goraždevcu, crkva stara koliko i seoski mlin uživa zvanični status kulturnog nasleđa.

Ali Đonbalaj je rekla da je njen tim bio ometan od strane Pravoslavne crkve, koja odgovara Beogradu, kada je pokušavao da pristupi drugim lokalitetima u regionu.

Artan Krasnići, član Saveta za kulturno nasleđe Kosova, nezavisne agencije odgovorne za odobravanje dobara za trajnu zaštitu nakon što ih identifikuju lokalni centri za kulturno nasleđe, takođe je rekao da pitanje etničke pripadnosti nije relevantno.

„Etničko poreklo nekog dobra ili kulturnog elementa nije kriterijum“, rekao je Krasnići.

„Naša misija je da zaštitimo kulturnu raznolikost zemlje, ne samo kao zakonsku obavezu, već zato što verujemo da je to osnovna vrednost ravnopravnog i demokratskog društva.“

Vlada je ponovila isti stav.

„Izbor dobara za restauraciju i konzervaciju zasniva se na njihovom zakonskom statusu zaštite“, saopštilo je Ministarstvo kulture za BIRN.

„Svako završeno dobro se takođe jednako promoviše.“

Međutim, priznato je da postoji „nedostatak institucionalne komunikacije“ između nealbanskih vlasnika kulturnih dobara i vlasti na državnom i lokalnom nivou.

Nacrt zakona o kulturnom nasleđu na Kosovu, koji bi trebalo da razjasni ovlašćenja i odgovornosti različitih institucija uključenih u ovu oblast, upućen je parlamentu pre pet godina, ali njegovo usvajanje — za koje je potrebna dvotrećinska većina — i dalje je blokirano.

U međuvremenu, Sali Šoši, direktor Kosovske fondacije za kulturno nasleđe bez granica (CHwB), rekao je da je video veoma malo starih kuća ili sličnih objekata koji pripadaju manjinskim zajednicama, a koje promoviše Ministarstvo kulture.

Ukazao je na odsustvo kvote koja bi obezbedila da takvi objekti i lokaliteti budu adekvatno zastupljeni i sugerisao da bi upravo to, a ne sistemska diskriminacija, moglo biti uzrok problema.

Prema Šošiju, lokalne vlasti nadležne za kulturno nasleđe ne rade onoliko koliko bi trebalo.

„U svakom gradu identifikovali smo stotine arheoloških lokaliteta koji nisu čak ni obeleženi“, rekao je.

„Otvoreno pitanje“

Prema podacima Ministarstva kulture, samo tri nereligijska lokaliteta u vlasništvu Srba imaju zaštićen status — dve stare kuće u Velikoj Hoči i jedan mlin u Novom Brdu.

Mlin u Novom Brdu, nakon što ga je obnovio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) uz finansiranje Ministarstva kulture, postao je lokalni istorijski simbol.

„Kada sam ga video obnovljenog, osećao sam se kao dete“, rekao je Milivoje Milić, penzioner koji je odrastao u selu koje je nekada imalo oko 30 mlinova duž svojih potoka.

„Kada čujem točak, srce mi se ponovo okreće. Točak se opet okreće. Vratio je zvuk moje mladosti.“

Miloš Milenković, profesor etnologije i antropologije na Univerzitetu u Beogradu, rekao je da je pitanje zaštite kulturnog nasleđa manjina značajno i za druge delove bivše Jugoslavije, a ne samo za Kosovo.

„Postoji otvoreno pitanje nedovoljne zastupljenosti manjinskog nasleđa i osporavanog kulturnog nasleđa zbog teške prošlosti“, rekao je Milenković za BIRN.

To, kako je naveo, nije prioritet političarima, „iako ima veliki potencijal da ima opipljiv uticaj na suživot ljudi“.

„Potrebne su strategije koje doprinose depolitizaciji nasleđa i koje uspostavljaju regionalnu saradnju i dosledne pristupe u kreiranju politika i obrazovanju“, rekao je Milenković za BIRN.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) rekla je za BIRN:

„Kulturno nasleđe, posebno ono nevećinskih zajednica, igra vitalnu ulogu u promovisanju inkluzivnosti unutar raznolikog društva Kosova.“

Sejnur Vesal, romski aktivista iz južnog grada Prizrena, rekao je da su napori da se obezbedi zvanični status kulturnog nasleđa za čitav niz romskih tradicija, narodnih priča, pesama i rituala ostali bez odgovora.

Zajednica je, kako je naveo, podnela svoje predloge lokalnom centru za kulturno nasleđe radi procene.

„Ali godinama nismo dobili odgovor.“

Centar za kulturno nasleđe u Prizrenu saopštio je da je zahtev „trenutno u fazi razmatranja i procene“.