Kosovo ima samo jedan sertifikovani međunarodni aerodrom koji ga povezuje sa svetom: aerodrom "Adem Jašari" u Prištini. Malo ko zna da se na njegovoj teritoriji krije još 12 letilišta ili pista, registrovanih kao posebna kategorija aerodroma u različitim opštinama.
Ti prostori su izgrađena uglavnom na poljoprivrednom zemljištu i nalaze se u opštinama: Glogovac, Srbica, Orahovac, Mališevo, Prizren, Suva Reka, Uroševac, Gnjilane, Istok, Podujevo i dva u Klini.
To nisu komercijalni aerodromi i obično ne prihvataju komercijalne letove, dodaje Radio Slobodna Evropa (RSE).
Iako su pre rata 1999. godine imali jasnu poljoprivrednu funkciju, poput za zaprašivanje, danas je njihova situacija potpuno drugačija: Neki su prekriveni smećem, neki su privatizovani, a neke koriste auto-škole.
Njihova zajednička karakteristika je veličina piste – obično 450 metara dugačka i 18 metara široka.
Dokument koji je objavila Uprava civilnog vazduhoplovstva Kosova (AAC) 2015. godine potvrđuje postojanje tih letilišta, ali naglašava da ona nemaju formalni status registracije ili ovlašćenja za vazdušne operacije, već služe samo kao prikaz njihovog infrastrukturnog stanja.
Istorija letilišta
Letilište je određena površina na zemlji, koja se koristi u celini ili delimično za sletanje, poletanje i kretanje aviona.
Na Kosovu je ova letilišta ili piste izgradilo 70-ih i 80-ih bivše društveno preduzeće „Agro-Kosova“ za zaprašivanje poljoprivrednog zemljišta.
Njihov raspored je planiran da pokrije sve regione zemlje.
Međutim, tokom 90-ih, kada su počele nasilne mere tadašnjeg srpskog režima, opšta avijacija je prestala da se razvija na Kosovu, što je dovelo do postepenog propadanja tih prostora.
Posle završetka rata 1999. godine, upravljanje tim prostorima najpre je prešlo na tadašnju Kosovsku poverilačku agenciju, a zatim na Kosovsku agenciju za privatizaciju.
Po zakonu, Kosovsku agenciju za privatizaciju je ovlašćena za administraciju, prodaju i prenos društvenih preduzeća.
Ta agencija nije odgovorila na upit Radija Slobodna Evropa o broju privatizovanih aerodroma ili o načinu na koji se njima upravlja.
Ko upravlja aerodromima?
Uprava civilnog vazduhoplovstva je odgovorna za sertifikaciju, odobravanje i registraciju aerodroma za civilnu upotrebu.
Aerodromi se kategorišu kao sertifikovani, odobreni i registrovani, u zavisnosti od prirode operacija i nivoa korišćenja.
Arijanit Islami, vršilac dužnosti generalnog direktora Uprave civilnog vazduhoplovstva, kaže za RSE da korišćenje i razvoj tih prostora nije pod direktnom nadležnošću te institucije, već da zavisi od njihovih vlasnika i potencijalnih operatera.
„Uloga Uprave civilnog vazduhoplovstva je da, u slučaju inicijativa za njihovo stavljanje u funkciju za vazduhoplovne svrhe, osigura da svaki razvoj i operacije budu u skladu s regulatornim zahtevima i važećim bezbednosnim standardima“, kaže Islami.
Trenutno, prema njegovim rečima, nijedno od identifikovanih letelišta nema registrovan, odobren ili sertifikovan status, pa se stoga ne smatraju funkcionalnim za civilne vazdušne operacije.
Ipak, on ističe da bi se neki od tih prostora mogli koristiti za vazdušne aktivnosti posle procene inspektora i ispunjavanja relevantnih regulatornih zahteva.
Privatizacija pista – strateška greška
Stručnjaci za vazduhoplovstvo smatraju da su degradacija i privatizacija tih prostora strateška greška.
Eset Beriša (Berisha), bivši direktor Uprave civilnog vazduhoplovstva Kosova, kaže da kroz jasnu strategiju civilnog vazduhoplovstva određene piste nije trebalo prodavati, jer su mogle biti korišćene u vazduhoplovne svrhe i za druge javne potrebe.
„Ti prostori su mogli biti korišćeni, na primer, za školovanje pilota i razvoj novih kadrova u avijaciji. Ali, ako je promenjena namena, država je izgubila kontrolu i mogućnost da ih koristi u te svrhe“, kaže Beriša za RSE.
Sličnu ocenu iznosi Afrim Aziri, bivši direktor Međunarodnog aerodroma u Prištini, ističući da je nedostatak dugoročnog planiranja rezultirao gubitkom potencijala tih prostora za razvoj avijacije.
„Ti prostori su mogli biti korišćeni za akrobatske i sportske letove, za otvaranje škola letenja gde bi troškovi obuke mladih pilota bili niži, kao i za obuku i profesionalno školovanje za upravljanje dronovima“, kaže Aziri za RSE.
Islami iz Uprave za civilno vazduhoplovstvo naglašava da je razvoj infrastrukture civilnog vazduhoplovstva, uključujući mala letilišta, deo vladinih politika i institucionalnog planiranja, a ne direktna nadležnost Uprave za civilno vazduhoplovstvo.
Prema njegovim rečima, ta Uprava podržava razvoj civilnog vazduhoplovstva, uključujući i sportsko, sve dok se poštuje važeći zakonski okvir.
Vlada Kosova nije odgovorila na upit RSE o tome da li ima strategiju za vazduhoplovstvo i kakvi su planovi za budućnost tih letilišta.
