Udruženje novinara Kosova (AGK) izrazilo je duboku zabrinutost zbog, kako navode, novog talasa kampanje protiv medija i novinara koju su pokrenuli zvaničnici najveće političke stranke na Kosovu – Samoopredeljenje. 

Njihova reakcija dolazi nakon svojevsne kampanje poslanika ove partije, Adnana Rustemija (Rrustemi), Mefaijlja Bajćinovcija (Mefail Bajqinovci) i poslanice Dejone Mihalji (Dejona Mihali), protiv medija i novinara na Kosovu, za koje smatraju da ih plaćaju „Srbija i BIA“.

AGK je imenovao ove poslanike, uz napomenu da su oni pisali i delili materijale u kojima se, kako navode, govori o „isplatama u torbama iz Srbije“ novinara na Kosovu.

Šta se desilo?

Pre dva dana, u studiju Kallxo-a, glavni urednik ovog portala, Krešnik Gaši, svojoj najbližoj saradnici i koleginici, Jeti Džari, kazao je da „ono što viđamo u filmovima o Džejms Bondu“ dešava se i na Kosovu, a to je da „novac stiže u vrećama“.

Drugim rečima, on tvrdi da je „dezinformativni narativ o Banjskoj plasiran i u studijima na Kosovu“.

U insertu ove emisije čuje se kako Gaši navodi da navodno Milan Radoičić „novca ima ne za distribuciju medijima na srpskom, već medijima na albanskom u Prištini“.

Pojedini portali na albanskom potom su preneli njegove reči o tome da je on navodno dao „uzbunjujuću izjavu“ u svojoj emisiji Kallxopërnime, koja se tiče „dezinformacija“ kojima se navodno služe mediji na Kosovu, sa vestima u korist „srpskih paralelnih struktura i Srbije“.

Gaši je, prema ovim izveštajima, kazao da „narativi prosrpskih paralelnih struktura koje se tiču vojne agresije u Banjskoj kreirali su televizijski studiji na albanskom u Prištini preko influensera koji govore albanski“.

To su, kako je naveo, „advokati i novinari koji govore u kapacitetu eksperata koje plaća Srbija“, i da postoji slučaj „hvatanja jednog agenta na Severu, koji je imao novac u torbama iz Srpske BIA, a koji je trebalo da uruči jednom novinaru“.

Ubrzo nakon toga, poslanici LVV-a Bajćinovci, Rustemi i Mihalji više puta su na svojim profilima na društvenim mrežama delili Gašijevu izjavu, uz različite komentare.

Poslanici LVV-a „o torbama sa novcem iz Srbije“

Rustemi je, podelivši Gašijevu izjavu, u subotu naveo da „dezinformacioni narativ o Banjskoj je takođe plasiran u studijima kosovskih televizija“.

Potom je dan kasnije pokrenuo diskusiju sa pitanjem „Kuda su otišle torbe sa novcem iz Srbije?“.

„Verujem da ste videli jučerašnju vest o novcu u torbama iz Srbije. Ali da napravimo jednu malo probu, ja ću navesti četiri reči, dok ćete petu reč o ovom događaju reći vi putem komentara: Novac u torbama, iz Srbije, Radoičić, promena narativa o Banjskoj. Gde je otišao novac u torbama, molim vas odgovorite u komentarima, na ovom postu“, naveo je on u video-klipu.

On je večeras ponovo oglasio pa poručio:

„Napad u Banjskoj ne zahteva promenu narativa, niti ublažavanje samog čina, niti optužbe na račun Vlade Kosova da je sama postavila oružje, uz poređenja sa Rankovićem i vremenom Miloševića. Banjska je bila čin agresije i teroristički napad, a novac u torbama ne može promeniti istinu. Ipak, tužilaštvo treba da rasvetli gde je završio novac iz torbi – i to i u interesu medija, slobode govora i borbe protiv dezinformacija“.

Ujedno, Dejona Mihalji za koju inače postoje spekulacije da je ključna osoba u Samoopredeljenju, je takođe podelila objavu portala Kallxo.

Ona, je, naime, poručila u subotu: „Što pre se ovakvi slučajevi istraže, pre će sloboda medija od dezinformacija biti garantovana, a zajedno sa njom je i sloboda izražavanja. Sloboda je najveća vrednost“.

Oglasila se i večeras, nakon saopštenja AGK-a. Poručila je:

„Što pre i što više se ove ‘vreće sa dezinformacijama’ istraže, brže i dublje će se obnoviti sloboda, a profesionalizam u medijima otkriti“.

Ujedno, Gašijev snimak u subotu podelio je i Bajćinovci uz poruku: „Novac u džepovima od UDBE za advokate i novinare u slučaju Banjska“.

AGK: Javne optužbe moraju biti potkrepljene činjenicama, dokazima i konkretnim imenima

Povodom navoda ovih poslanika, danas se oglasio AGK.

Oni su osudili ove izjave.

„Degradirajuće kampanje ljudi iz vladajuće stranke predstavljaju nastavak neprijateljskog odnosa Samoopredeljenja i Kurtijeve vlade prema medijima na Kosovu, ozbiljno ugrožavajući slobodu medija i bezbednost novinara“, naveli su iz AGK.

AGK smatra da su takve izjave o „onlajn medijima“ i „televizijskim studijima“ neodgovorne i upozorava da javne optužbe moraju biti potkrepljene činjenicama, dokazima i konkretnim imenima.

Na kraju, iz AGK pozivaju sve strane da se uzdrže od takvih izjava koje, kako navode, ozbiljno narušavaju okruženje za razvoj medija.

Bajćinovci: „Istina ne može da se nazove napadom“

Povodom ovih navoda iz AGK, danas se ponovo oglasio Bajćinovci.

„AGK je reagovao navodeći moje ime, kao da mi vodimo agresivnu kampanju i ugrožavamo rad novinara. Prvo, da budemo jasni: mi smo podelili samo jedan javni video novinara Krešnika Gašija iz BIRN-a. Ništa više. Istina ne može da se nazove napadom. Transparentnost nije pretnja“, napisao je on.

Naveo je i to da, „umesto ishitrenih izjava“, Tužilaštvo bi, prema njegovim rečima, „trebalo ozbiljno da se pozabavi svima koji primaju novac od UDBE Srbije i pokušavaju da utiču na javno mnjenje na Kosovu“.

Sloboda medija, kaže on, „se ne štiti ćutanjem pred spoljnim uticajima, već njihovim razotkrivanjem“.

Vlada Samoopredeljenja optužena za „neprijateljsku politiku“, sloboda medija na najnižem nivou u deceniji

Kosovski premijer Aljbin Kurti i njegova stranka Samoopredeljenje već duže vreme demonstriraju ignorisanje i netrpeljivost prema medijima, naročito prema onima koji kritički izveštavaju o njihovom radu.

Kurti redovno izbegava pitanja novinara tokom javnih nastupa, a pojedine medije i novinare optužuje za navodne veze sa Srbijom. Tokom prethodnih godina zabeleženi su i pokušaji oduzimanja licence medijima, među kojima i slučaj televizije Kljan Kosova, kao i otvoreni bojkot pojedinih redakcija tokom izbornih kampanja. Kritike i pritisci nastavili su se i nakon izbora.

Situacija sa slobodom medija na Kosovu u 2025. godini ocenjena je kao alarmantna od strane medijskih eksperata, a nakon objavljivanja najnovijeg izveštaja Reportera bez granica (RSF). Kosovo je palo za čak 24 mesta na svetskom indeksu slobode medija, zauzevši 99. poziciju – najnižu u poslednjih deset godina i najlošiju u regionu.

Asocijacija novinara Kosova (AGK) upozorila je na „neprijateljsku politiku“ vlade prema medijima, navodeći brojne slučajeve političkih napada, etiketiranja novinara kao ’saradnika neprijatelja’, sve veći broj SLAPP tužbi (strategijskih tužbi protiv javnog učešća), otežan pristup javnim dokumentima i fizičke prepreke u radu novinara.

Nakon objavljivanja izveštaja RSF-a, predstavnici vlade i Samoopredeljenja reagovali su kritikama i protestnim pismom upućenim organizaciji, koja im je posredno odgovorila preko svojih aktivista da se pozabave popravkom situacije. Ipak, pritisci i targetiranje medija nastavili su se i nakon toga, a posebno su izraženi i u aktuelnoj krizi koja potresa Javni servis Kosova (RTK).