Jednomesečni pritvor određen je za četvoricu muškaraca uhapšenih u nedelju ujutru u selu Suvo Grlo. Jedna osoba puštena je da se brani sa slobode.

Ovu informaciju potvrdila je Jelena Krivokapić, advokatica jednog od uhapšenih. Prema njenim rečima, rešenje o pritvoru stiglo je danas putem mejla.

Rešenje ima, kako je kazala – 19 strana, i napisano je, prema njenim rečima, na albanskom jeziku.

Ona je dodala da je muškarac N.T. pušten da se brani sa slobode.

Odbrana ima pravo da uloži žalbu u roku od 24 sata, što će, kako je istaknuto, i učiniti.

Hapšenja pod optužbama za ratne zločine

Podsećamo, u nedelju, 1. februara, u policijskoj akciji na šest odvojenih lokacija — pet u opštini Srbica, i jednoj u Severnoj Mitrovici — uhapšeno je petoro Srba.

Oni su optuženi za ratne zločine, odnosno ubistvo šestoro civila u Suvom Grlu u periodu od maja do juna 1998. godine.

Uhapšeni su lica sa inicijalima: S.T., N.T., G.T., P.T. i R.K.

Svima je prethodno bila određena mera zadržavanja do 48 sati.

Ponovo spiskovi „srpskih ratnih zločinaca“ u medijima na albanskom

U medijima na albanskom jeziku tokom nedelje, 1. marta, kružili su tekstovi i objave sa spiskovima imena osoba, uz fotografije, koje se u tim navodima označavaju kao „srpski ratni zločinci iz rata na Kosovu“.

Tako je u tekstu „Ovo je lista imena srpskih ratnih zločinaca iz rata na Kosovu“ na portalu „Telegrafi“ izneta tvrdnja da je lista sastavljena na osnovu slučajeva koje su, kako se navodi, razmatrali međunarodni istražni organi i istražitelji Ujedinjenih nacija za ratne zločine. U tekstu se prenosi i izjava tadašnjeg istražitelja UN-a Denisa Milnera, prema kojoj je fokus istraga bio prvenstveno na visokom političkom i vojnom vrhu tadašnjeg režima u Beogradu.

Istovremeno se navodi da rasvetljavanje svih slučajeva, prema tim izvorima, još uvek nije završeno, te se pozivaju osobe koje se smatraju žrtvama ratnih zločina, posebno žene koje ranije nisu prijavljivale slučajeve, da se obrate organizacijama koje se bave dokumentovanjem i podrškom žrtvama, a kojih, kako se navodi, ima širom Kosova.

Srbi upozoravaju na ranjivost zajednice

Eparhija raško-prizrenska upozorila je na posledice ovakvih hapšenja po opstanak srpske zajednice, pozivajući međunarodne predstavnike da sa posebnom pažnjom prate slučajeve.

„Naše malobrojne zajednice nisu neke apstraktne ‘manjine’, već su to konkretni ljudi i porodice, koji pokušavaju da žive i rade normalno, da vaspitavaju decu i da ostanu na svojim ognjištima“.

A radi se o osobama koje, ističu, njihova sredina prepoznaje kao dobre domaćine i porodične ljude, bez ranijih javnih optužbi ili postupaka koji bi ih, tokom protekle dve i po decenije, dovodili u vezu sa najtežim krivičnim delima koja im se sada navodno pripisuju.

To je nešto što Eparhiju posebno zabrinjava i, upravo zato, naglašavaju, ovakva hapšenja i u srpskom narodu izazivaju nesigurnost.

„Eparhija raško-prizrenska ne osporava potrebu da se svaki pojedinačni ratni zločin istraži i da se obezbedi pravda za sve žrtve bez obzira na etničko poreklo. Međutim, istina i pravda ne mogu biti izgrađene na atmosferi kolektivne krivice i zastrašivanja srpskog naroda selektivnom primenom zakona, koje smo svedoci naročito poslednjih godina“.

Hapšenje su osudili u Sprskoj listi, Kancelariji za KiM, kao i sam predsednik Aleksadar Vučić.

„Suština je u tome da oni za to imaju prećutnu podršku zapadnog sveta šta god da urade“, poručio je sinoć Vučić.

Srpska lista i Kancelarija za KiM tvrde takođe da je u pitanju politički motivisan potez, i već poznata praksa prištinskog režima – slanje poruke da svaki čovek može biti meta.

Naglasili su da su u pitanju časni i pošteni domaćini, a slične izjave danas iznose i meštani Goraždevca o čemu javlja lokalni Radio Goraždevac.

Hapšenje je osudilo i Srpsko nacionalno veće KiM.

Suvo Grlo, Banje i Crkolez predstavljaju jedina preostala srpska sela u Drenici, koja su opstala nakon iseljavanja Srba posle 1999. godine.