Odluka Kosovskog Ustavnog suda da dekret predsednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine nema pravno dejstvo izazvala je niz reakcija političkih aktera na Kosovu, uz različite interpretacije presude i pozive na politički dogovor. Posle najnovije odluke, stižu procene da ukoliko ne bude bilo dogovora o predsedniku izbori bi mogli da budu sredinom juna.
Iz Demokratske partije Kosova poručuju da će poštovati odluku suda, najavljujući sastanak stranačkog rukovodstva i poslanika kako bi razmotrili dalje korake. Generalna sekretarka ove stranke, Vljora Čitaku (Vlora Çitaku), navela je da PDK „poštuje odluku Ustavnog suda kao ključne institucije demokratskog poretka“ .
Sličan ton dolazi i iz Demokratskog saveza Kosova. Lider ove stranke, Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku), ocenio je da je presuda donela „potrebnu jasnoću“ i da proces vraća u Skupštinu, ističući da odgovornost za izbor predsednika ostaje na parlamentarnoj većini. Istovremeno je naglasio da se rešenja ne mogu nametati, već zahtevaju politički dogovor, kao i da predsednik treba da bude „ujedinjujuća figura“ .
Iz vladajućeg pokreta Samoopredeljenje, reakcije su bile oštrije. Poslanica Arberije (Arbërie) Nagavci ocenila je da je sud potvrdio da je dekret predsednice bio u suprotnosti sa Ustavom, pozivajući na odgovorno postupanje i izbor predsednika kako bi se izbegla nova politička kriza i izborni ciklus .
Istovremeno, ministarka Mimoza Kusari-Ljilja (Lila) istakla je da je ključno da političke stranke postignu kompromis oko izbora predsednika, upozoravajući na rizike po stabilnost u slučaju novih izbora. Ona je najavila nastavak razgovora između političkih subjekata, uz ocenu da je prerano govoriti o konkretnim kandidatima.
Na mogućnost izbora ukazao je i poslanik Alijanse za budućnost Kosova, Besnik Tahiri, koji je naveo da će, ukoliko se iscrpi rok od 34 dana, Kosovo ići na prevremene izbore. Prema njegovim rečima, izbori bi mogli da budu održani sredinom juna, potencijalno oko 14. juna, uz napomenu da rok može biti i kraći u okviru ustavnih 45 dana.
Pravni savetnik kosovskog premijera Bljerim Salahu (Blerim Sallahu) ocenio je odluku kao važnu i izrazio zadovoljstvo njenim ishodom, navodeći da je dekret bio neustavan i da je imao tendenciju narušavanja ustavnog poretka .
Pozadina: Spor oko dekreta i institucionalna blokada
Kosovski ustavni sud utvrdio je danas da dekret predsednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine ne proizvodi pravno dejstvo, te precizirao da poslanici imaju rok od 34 dana da izaberu predsednika.
Sud je 25. marta odlučivao o spojenim zahtevima u predmetima KO72/26 i KO74/26, koje su podneli premijer Aljbin Kurti u ime kosovske vlade, kao i Arberije Nagavci sa još 30 poslanika.
Ustavni sud je jednoglasno proglasio zahteve prihvatljivim i utvrdio da Dekret br. 24/2026 od 6. marta 2026. godine, kojim je predsednica raspustila Skupštinu, ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.
Istovremeno, Sud je utvrdio da poslanici imaju rok od 34 dana od stupanja presude na snagu da sprovedu i završe postupak izbora predsednika.
Ukoliko Skupština ne uspe da izabere predsednika u tom roku, biće raspuštena „ex constitutione“, odnosno po samom Ustavu, nakon čega će biti održani prevremeni parlamentarni izbori u roku od 45 dana.
Sud je takođe stavio van snage privremenu meru od 9. marta, dok presuda stupa na snagu odmah i biće objavljena u Službenom listu.
Do odluke Ustavnog suda došlo je nakon spora između izvršne vlasti i predsednice u vezi sa raspuštanjem Skupštine, koji je usledio nakon neuspeha parlamenta da izabere predsednika početkom marta.
Spor oko dekreta i institucionalna blokada
Do odluke Ustavnog suda došlo je nakon spora između izvršne vlasti i predsednice Kosova u vezi sa raspuštanjem Skupštine.
Zahtev za ocenu ustavnosti dekreta predsednice podneo je premijer Aljbin Kurti 7. marta, a dva dana kasnije, 9. marta, sličan zahtev podneli su i poslanici Samoopredeljenja. Zbog istog predmeta, Ustavni sud je spojio oba slučaja i naložio stranama da dostave komentare u roku od nekoliko dana .
Istog dana kada je primio zahtev poslanika, Sud je uveo i privremenu meru, kojom je suspendovao primenu dekreta o raspuštanju Skupštine, ali i zabranio bilo kakvo postupanje institucija u vezi sa njegovim sprovođenjem do donošenja konačne odluke .
Spor je usledio nakon neuspeha Skupštine da izabere predsednika na vanrednoj sednici 5. marta, koja je sazvana na zahtev 42 poslanika Samoopredeljenja. Iako su predloženi kandidati Gljauk Konjufca i Fatmire Kolčaku, sednica je prekinuta jer u sali nije bilo potrebne dvotrećinske većine za izbor šefa države .
Već narednog dana, predsednica Kosova donela je dekret o raspuštanju desetog saziva Skupštine, što je izazvalo političke i pravne reakcije. Ovaj potez su Samoopredeljenje, ali i deo pravnih eksperata, ocenili kao neustavan .
U međuvremenu, politički lideri su u više navrata pokušavali da postignu dogovor o izboru predsednika, ali bez uspeha, što je dodatno produbilo institucionalnu krizu.
U javnosti su se pojavila i različita tumačenja ustavnosti poteza predsednice. Tako je lider Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj, nedavno ocenio da je redsednica postupila u skladu sa Ustavom i da bi nečinjenje predstavljalo njegovo kršenje. Bilo je i suprotih tumačenja da je upravo ona prekršila Ustav.
Pre nego da se Ustavni sud danas oglasi, Vjosa Osmani je govorila i o pritiscima i kampanjama protiv nje, navodeći da se njen rad suočio sa pokušajima diskreditacije i širenjem dezinformacija, što je ocenila kao pretnju demokratiji .
Pre konačne odluke Ustavnog suda, u javnosti su se već pojavila upozorenja da bi Kosovo moglo da se suoči sa novim prevremenim izborima, koji bi bili peti u nešto više od godinu dana i treći parlamentarni izbori u tom periodu.
