Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 19. avgusta, obeležavaju Preobraženje Gospodnje, jedan od velikih hrišćanskih praznika. Praznik se slavi usred Gospojinskog posta, a tog dana je, prema crkvenom pravilu, dozvoljena riba. U hramovima se tradicionalno osvećuje grožđe, dok se u narodnom predanju za Preobraženje vezuje izreka da se tada „preobražavaju i gora i voda“.

Preobraženje Gospodnje posvećeno je događaju iz jevanđeljskog predanja kada se Isus Hristos pred svojim učenicima preobrazio i pokazao svoju božansku slavu.

Praznik se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi obeležava 19. avgusta i pada tokom Gospojinskog posta, koji traje od 14. do 27. avgusta.

Iako je Gospojinski post jedan od strožih višednevnih postova i riba se tokom njega uobičajeno ne jede, upravo je Preobraženje izuzetak – toga dana vernicima je dozvoljena riba.

Osvećenje grožđa

Jedan od običaja vezanih za Preobraženje jeste osvećenje grožđa u crkvama.

Grožđe se nakon bogosluženja osvećuje i deli vernicima, a ovaj običaj povezuje se sa zahvalnošću za plodove zemlje i početkom vremena sazrevanja prvih jesenjih plodova.

Preobraženje se u crkvenom kalendaru nalazi između dva velika Bogorodičina praznika – tokom posta koji vernike priprema za Uspenje Presvete Bogorodice, odnosno Veliku Gospojinu, 28. avgusta.

„Preobražavaju se gora i voda“

Praznik ima značajno mesto i u narodnoj tradiciji.

Za Preobraženje se vezuje poznata izreka da se od tog dana „preobražavaju i gora i voda“.

U narodnom shvatanju to označava prve promene u prirodi koje nagoveštavaju kraj leta – dani postaju kraći, jutra i noći svežiji, a priroda polako dobija drugačije boje.

Sam naziv praznika tako je u narodnom predanju dobio i šire značenje – kao dan promene, ne samo u prirodi već i u čoveku.

Preobraženje uoči Velike Gospojine

Preobraženje se obeležava usred Gospojinskog posta, koji traje do 27. avgusta.

Već narednog dana, 28. avgusta, pravoslavni vernici proslavljaju Uspenje Presvete Bogorodice – Veliku Gospojinu, jedan od najznačajnijih Bogorodičinih praznika.