Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatu kao Ognjena Marija, jednu od najpoštovanijih svetiteljki i veliki letnji praznik koji zauzima posebno mesto u narodnoj tradiciji.

Prema crkvenom predanju, sveta Marina živela je krajem trećeg veka u Antiohiji Pisidijskoj. Zbog toga što nije želela da se odrekne hrišćanske vere, tokom progona za vreme cara Dioklecijana bila je izložena teškim mučenjima i pogubljena, zbog čega je Crkva poštuje kao velikomučenicu.

Pored verskog značaja, praznik je duboko ukorenjen i u narodnim običajima.

Kako podseća Narodni muzej Kraljevo, Ognjena Marija zajedno sa Svetim Prokopijem, Svetim Ilijom, Blagom Marijom i Svetim Pantelejmonom pripada grupi takozvanih „ognjevitih svetaca“, za koje se u narodnom predanju verovalo da kažnjavaju ognjem.

Njihovi praznici obeležavaju se tokom najtoplijeg dela godine – u julu i avgustu.

U narodnom verovanju sačuvana je i priča da su Sveti Ilija i Sveta Marina brat i sestra, dok se za Ognjenu Mariju vezuje verovanje da na njen praznik ne treba obavljati teške poslove, posebno radove u polju i poslove povezane sa vatrom, kako bi se izbegle nepogode poput požara, oluja i grada.

Zbog toga se ovaj dan u mnogim krajevima obeležava kao seoska zavetina, naročito u mestima koja su ranije pogađale vremenske nepogode.

U narodnoj tradiciji Ognjena Marija smatra se i zaštitnicom žena, pa je običaj nalagao da one na ovaj dan ne rade ni u kući ni u polju.

Narodni muzej Kraljevo podseća i da se u selu Doinovići, na obroncima Golije kod Novog Pazara, nalazi mala crkva posvećena Svetoj Marini, poznata pod imenom Marinica, koja svedoči o dugom poštovanju ove svetiteljke u srpskoj tradiciji.

Danas je Ognjena Marija i krsna slava brojnih porodica, dok se u pravoslavnim hramovima služe liturgije u čast Svete velikomučenice Marine