Praznik Svetog apostola Tome, koji je u narodu poznat kao Neverni Toma, slavi se kao krsna, ali i esnafska slava. Tomindanom ili Tominom nedeljom obeležava se kada je apostol Toma poverovao u Hristovo vaskrsenje.

Sveti Toma rođen je u galilejskom gradu Paneade. Jedan je od dvanaestorice apostola i jedini među njima koji nije krio sumnju u Vaskrsenje Hristovo.

Kroz njegovu nevericu, zbog koje je i nazvan Neverni Toma, hrišćanstvo je dobilo potvrdu vaskrsenja.

Sveti Toma proslavio se za života mnogim čudesima. Hrišćanstvo je propovedao u Indiji, gde je ustanovio crkvu i postavio sveštenike i episkope.

Mnogi ljudi su tamo prihvatili hrišćansku veru, sledeći ga.

Zapisano je da je jedini od apostola zakasnio na pogreb Svete Bogorodice.

Kada je na njegovo navaljivanje otvoren grob, videlo se da tela nema, te da je vaskrsla i uznela se na nebo, čime je otkriveno čudesno proslavljenje Matere Božje.

Narodno verovanje

U narodnoj tradiciji, Tomina nedelja naziva se i Mali Vaskrs, jer se veruje da se na ovaj dan na simboličan način ponavlja vaskršnja radost.

U pojedinim krajevima zadržali su se običaji međusobnog posećivanja, darivanja i okupljanja u krugu porodice.

U našem narodu, u sušnom periodu, Svetom Tomi se upućuju molitve, jer ovaj svetac čuva pečat od oblaka i donosi dragocenu kišu.

Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao krsnu slavu.

Bio je vešt drvodelja, pa ga kao esnafsku slavu proslavljaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.

U pojedinim krajevima se veruje da štiti od vukova.

Prema narodnom verovanju, nikud se ne ide i kaže se: „Sveti Toma, sedi doma“.