Bez vladine koalicije postoji rizik od dugotrajne političke krize, jer Skupština možda neće uspeti da se konstituiše, a vlada neće biti formirana u zakonskom roku, kažu poznavaoci situacije. Moguća blokada u izboru predsednika Skupštine proizlazi iz nedostatka vremenskog roka za predlaganje kandidature od strane pobedničke stranke, što bi moglo da se desi ako ne postoji prethodni dogovor o koaliciji.
Proces konstituisanja institucija nakon što budu potvrđeni rezultati izbora 9. februara rizikuje da upadne u zastoj ako prethodno ne postoji koalicioni dogovor. Prema odluci Ustavnog suda iz 2014. godine, pravo da predloži kandidata za predsednika Skupštine ima samo stranka koja ima većinu u Skupštini, u ovom slučaju Pokret Samopredeljenje. Međutim, ova odluka ne definiše konkretan rok u kojem treba da bude predložen kandidat.
Prema istraživaču KDI-a, Eugenu Cakolliju, moguća blokada u izboru predsednika Skupštine proizlazi iz nedostatka vremenskog roka za predlog kandidature. On ističe da je ova odluka dala pobedničkoj stranci „kartu u ruke“, koja omogućava blokadu institucija, dok se ne postigne stabilna koalicija.
„Kao rezultat te odluke, gotovo u svakom izbornom ciklusu, odnosno u svakom procesu formiranja institucija, imali smo kašnjenja u predlogu za predsednika Skupštine, jer su stranke koje su pobedile na izborima uslovljavale predlog kandidata za predsednika Skupštine postizanjem koalicije. Dakle, odluka iz 2014. godine je sada dala političkim strankama, posebno pobednicima izbora, kartu u ruke koja im omogućava da blokiraju institucije sve dok neki od političkih aktera, bilo opozicione stranke ili sadašnji poslanici, ne odluče da podrže formiranje vlade“, rekao je Cakolli.
On dodaje da postoji rizik da takav fenomen prati i konstituisanje devete Skupštine.
„Zato što verujem da stranka koja je pobedila na izborima nema mnogo šanse da uđe u proceduru za formiranje vlade, bez prethodnog sticanja garancije za koaliciju, zato što problem leži u činjenici da, ako se izabere predsednik Skupštine, tada počinje da teče zakonski rok od 15 dana za predlog sastava vladinog kabineta od strane mandatara“, naglašava Cakoli.
Dodatni problem, prema Cakoliju, predstavlja nedostatak pravnog mehanizma za prevazilaženje blokade.
„Dakle, rizik je da, ako se reši pitanje predsednika Skupštine, a prva stranka nema potrebnu većinu, situacija je nepovoljna za njih. Tako da stranke, što su radile u gotovo svakom izbornom procesu, izuzimajući onaj iz 2019. godine, jednostavno ne predlažu kandidata za predsednika Skupštine. Nedostatak takvog vremenskog roka može da uputi zemlju na institucionalne blokade, što je, prema mom mišljenju, moguće, jer možemo reći da imamo i ustavnu krizu, jer ne postoji nijedna potencijalna odluka Ustavnog suda u vezi s tim pitanjem, koja ne bi podrazumevala promenu odluke iz 2014. godine. Jer sud treba da predvidi mogućnost ispunjenja prava.
Dakle, ako prva stranka ne predloži kandidata u roku, može to učiniti neko drugi, što je u suprotnosti sa odlukom iz 2014. godine. Ili bi trebalo da opravda, dakle, situaciju blokade, u kojoj prva stranka ne predlaže kandidata za predsednika Skupštine“, rekao je on.
Opozicione stranke – Demokratska stranka, Demokratski savez i Alijansa za Budućnost Kosova (AAK), izjavile su da neće ući u koaliciju sa Samopredeljenjem. Fatmir Ljimaj iz Socijaldemokratske inicijative odmah nakon izbora izrazio je spremnost za pregovore, ali zvaničnici ove stranke su rekli da do sada nije bilo zvaničnog sastanka između strana.
„Nismo imali nijedan sastanak, nijedan naš zvaničnik“, kratko je rekao Veselj Krasnići iz Nisme. Ni u Samopredeljenju nisu otkrili da li su započeli pregovori o koalicionim partnerima i ko bi oni mogli biti.
Za izbor predsednika Skupštine i za glasanje o vladi potrebna je većina od 61 poslanika. Pošto Samopredeljenje nema apsolutnu većinu, mora da obezbedi podršku drugih stranaka, pojedinih poslanika ili manjinskih zajednica. Lista Srpska, koja je osvojila 9 mesta u Skupštini, isključena je iz koalicije sa Samopredeljenjem. Ostale manjinske zajednice imaju 10 mesta, kao i Nenad Rašić iz Partije za Slobodu, Pravdu i Opstanak sa jednim poslanikom. Međutim, čak i uz podršku ovih poslanika, Samopredeljenje koje je osvojilo 48 mandata, ne dostiže 61 glas potrebnih za izbor predsednika Skupštine i Vlade.
Član 12 novog Poslovnika Skupštine predviđa da konstituivna sednica mora da se završi izborom predsednika i potpredsednika Skupštine. Takođe se definiše rok u vezi sa nastavkom sednice.
„Prekidi tokom konstituivne sednice ne mogu biti duži od 48 sati“.
Međutim, nema nikakvog određenja šta se dešava ako se kandidat ne bude predlagao.
Najveća institucionalna blokada bila je nakon izbora 8. juna 2014. godine. Opozicioni blok LDK-AAK-Nisma, 17. jula 2014. godine, izabrao je Isu Mustafu za predsednika Skupštine. Međutim, PDK, koja je bila prva stranka, osporila je odluku Skupštine pred Ustavnim sudom. Ustavni sud je presudio da samo pobednička stranka ima pravo da predloži kandidata za predsednika, za razliku od slučaja mandatara vlade, gde predsednik može da dodeli mandat i drugim strankama, ako pobednička stranka ne uspe da izabere kandidata u prvom pokušaju. Situacija iz 2014. godine izazvala je institucionalni zastoj od više od šest meseci, dok nije postignut dogovor u kojem je Isa Mustafa iz LDK postao premijer, a Kadri Veselji iz PDK izabran za predsednika Skupštine.
Kašnjenje zbog nedostatka većine desilo se i 2017. godine. Nakon izbora 11. juna te godine, koalicija PAN (PDK-AAK-Nisma) bila je pobednička, ali nije imala potrebnu većinu za izbor predsednika Skupštine. Na tri meseca je bilo odloženo imenovanje predsednika Skupštine, dok 7. septembra 2017. godine, nakon nekoliko neuspelih pokušaja, nije postignut dogovor sa AKR-om Bedžeta Pacolija, koji je na izborima bio u koaliciji sa LDK. Kadri Veselji je izabran za predsednika Skupštine, a Ramuš Haradinaj za premijera.
Konstituivna sednicu mora da sazove predsednica u roku od 30 dana nakon potvrde rezultata izbora.
Trenutno je proces u fazi razmatranja žalbi subjekata pred Vrhovnim sudom.
