Predsedavajući Skupštine Kosova Avni Dehari iz Pokreta Samoopredeljenje zakazao je za sredu 9. septembar nastavak konstitutivne sednice novog saziva kosovskog parlamenta na osnovu rezultata poslednjih vanrednih parlamentarnih izbora 7. juna. Ustavni rok za konstituisanje Skupštine Kosova istekao je 7. avgusta, kao i nategnuta ustavna mogućnost da se taj posao dovrši u roku od narednih 30 dana.

Dehari je prošlog petka, na osnovu dogovora lidera Samopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova Aljbina Kutija i Ljumira Abdidžikua 31. avgusta da predsednički kandidat bude profesor Pravnog fakulteta, bivši sudija Ustavnog suda i diplomata Bekim Sejdiju, sazvao nastavak konstitutivne skupštinske sednice mimo svih ustavnih rokova, pozivajući „poslanike da preuzmu odgovornost i ispune svoje ustavne obaveze, jer nisu potrebni novo odlaganje, kriza i izborni proces“, piše Danas.

Da stvari neće u sredu ići baš tim tokom najavljuju Demokratska partija Kosova i Alijansa za budućnost Kosova, kao i deo DSK koji javno ne podržava Sejdijua kao predsedničkog kandidata. I Kurti i opozicija, uključujući lidera DSK, svesni su da je Kosovo na pragu trećih za redom vanrednih parlamentanih izbora.

Konstituisanje samo radi raspuštanja?

Kadri Krueziju, bivši sudija Ustavnog suda Kosova, upozorava da je 7. avgust bio ustavni rok za konstituisanje Skupštine Kosova i da posle tog datuma postoje samo politički rokovi.

On je tokom vikenda izjavio za kosovske medije na albanskom jeziku da je „avgustovski rok bio podržan presudom Ustavnog suda Kosova, što je nužno značilo da je parlament morao da se konstituiše u roku od 30 dana“.

„Parlament sad ima samo jedan zadatak. Mora da se konstituiše, izaberu predsednik i potpredsednici i onda da se raspusti i da se ide na naredne vanredne izbore“, smatra Krueziju.

Igra brojeva

Poslanici novog saziva kosovskog parlamenta položili su zakletvu 6. avgusta, ali nisu izabrali predsednika i potpredsednike Skupštine, mada je za njihove plate iz kosovskog budžeta izdvojeno oko 180.000 evra.

Samoopredeljenje kao pobednik vanrednih parlamentarnih izbora 7. juna nije predložilo kandidata za predsednika skupštine insistirajući na političkom konsenzusu o kandidatu za prednika Kosova među strankama kosovskih Albanaca.

Sa Kurtijem je na temu izbora predsednika pristao je da pregovara samo DSK. Rezultat je kandidatura Bekima Sejdijua koja ne obećava da će Kosovo dobiti novog predsednika.

Prema Ustavu Kosova, u prva dva kruga glasanja za predsednika potrebno je prisustvo najmanje 80 poslanika, dok je u trećem krugu potrebna većina svih poslanika, odnosno najmanje 61 od 120 glasova, ali 80 poslanika mora da bude u sali. Zbog toga je za sprovođenje dogovora potrebna podrška i drugih parlamentarnih stranaka.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 7. juna Pokret Samoopredeljenje osvojio je 53 poslanička mandata, DPK 22, DSK 18, a AZBK sedam mandata.

Samoopredeljenje zajedno sa poslanicima manjinskih zajednica, bez srpskih predstavnika, ima samo skupštinsku većinu za izbor vlade dok, prema Kurtijevoj računici, Sejdiju kao kandidat raspolaže sa najviše 74 glasa, ali ni taj broj nije potvrđen kao sigurna podrška u kosovskom parlamentu.

Podeljeni stavovi poslanika DSK-a i uloga Vjose Osmani

Kurtijev i Abdidžikuov dogovor o predsedničkom kandidatu nema podršku DPK i AZBK, ali ni svih poslanika DSK. Protiv kandidata iz redova Abdidžikuove stanke su: bivši premijer Kosova Avdulah Hoti, Hikmete Bajrami, Arben Gaši, Armend Zemaj, Kujtim Šalja i Janina Imeri. Njihov stav, upozorio je Abdidžiku, „ugrožava čitav proces i Kosovo vodi ka izborima“.

Iako je od početka 2026. dva puta politički „preživeo“ proveru poverenja u stranci, Abdidžiku očigledno nema punu stranačku podršku za aranžmane sa bivšom predsednicom Kosova Vjosom Osmani koja je povratkom u DSK pokušala da dobije drugi predsednički mandat.

Ona je zajedno sa Abdidžikuom bila pregovarač DSK sa Kurtijem o predsedničkom kandidatu, čiji je izbor pao na njenog dugogodišnjeg bliskog saradnika i spoljnog savetnika dok je bila predsednica Kosova.

DPK najavljuje „delovanje na obnavljanju zakonitosti“, predsednik Alijanse o superkriminalcima

Tokom vikenda predsednik DPK Bedri Hamza najavio je da se „najveća opoziciona stranka više neće zadovoljiti zahtevima za poštovanje zakonitosti, već da će delovati na njenom obnavljanju“.

Hanza nije pojasnio detalje nove „strategije“ DPK, ali je kritikovao zakazivanje nastavka konstitutivne sednice za 9. septembar, nazivajući ga „prekoračenim svih ustavnih rokova“.

„DPK neće prihvatiti nastavak kršenja ustava, već ulazi u novu fazu političkog, institucionalnog i pravnog delovanja, sa ciljem obnavljanja zakonitosti i ustavnog poretka u zemlji. Sad je nastavak konstitutivne skupštinske sednice zakazan za 9. septembar, nakon roka od 30 dana koji je samo Samoopredeljenje postavilo. Skupština Kosova ne može da čeka dok neka stranka ne završi svoje proračune, ona je institucija Republike Kosovo“, izjavio je Hamza.

Ardijan Đini, predsednik Alijanse (bivša AZBK), zakazivanje konstitutivne sednice za 9. septembar nazvao je „ismevanjem države i odstupanjem od ustavnih granica“. Uz ocenu da „ovaj datum prevazilazi svaki ustavni rok“, Đini je Samoopredeljenje i Aljbina Kurtija nazvao „superkriminalcima“.

„Kurti nije ostavio nikakav put za normalna i ustavna rešenja. Danas ne postoji vlast koja obavlja svoje dužnosti, a ne krši Ustav, osim opština. Kurti je zatvorio sve mogućnosti za razgovor o budućnosti zemlje. On želi sam da odredi datum izbora“, tvrdi Ardijan Đini, navodeći da Aljbin Kurti cilja da se novi izbori održe 22. novembra ili 27. decembra.

Čekajući Tačija

U političkim krugovima u Prištini spekuliše se da rešenja za kosovsku institucioanalnu krizu neće biti pre 16. septembra, kad će Specijalni sud doneti prvostepenu presudu bivšim komandantima OVK: Hašimu Tačiju, Kadriju Veseliju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Selimiju, kao i da svi akteri kosovske političke scene iščekuju odluku u Hagu.

Tokom vikenda prištinski mediji objavili su da su kosovski muftija Naim Trnava i biskup prizrensko-prištinski Dod Đerđi tokom nedavne posete Hagu u znak podrške obišli četvorici bivših vođa OVK kojima se sudi pred Specijalizovanim većima Kosova. U okviru kampanje „Kosovo čeka“ veterani OVK za 12. septembar najavili su „Marš za slobodu“ u Prištini, u čijem je centru već postavljen sat koji odbrojava vreme do presude i zastave sa porukama podrške. Najavljene su i „Noći slobode“ u sedam zona OVK, odbrojavanje i u drugim opštinama, kao i okupljanje podrške u Hagu na sam dan izricanja presude.

Povodom tvrdnji veterana OVK da „neće sedeti skrštenih ruku“ i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kojima „priziva“ Tačijevo oslobađanje i upozorava na dodatnu ugroženu bezbednost Srba na Kosovu, tokom vikenda je iz EULEKS-a saopšteno da je „bezbednost svih zajednica priopritet“ za ovu misiju.