Srpska lista saopštila je danas da je Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda, navodeći da osporava način na koji su odlučivali izborni organi u sporu oko jednog od deset zagarantovanih poslaničkih mesta namenjenih srpskoj zajednici. Iz ove stranke poručuju da žalbom, kako navode, žele da zaštite ustavno pravo na autentično političko predstavljanje nevećinskih zajednica.
U saopštenju Srpska lista navodi da je ustavna žalba podneta protiv presude Vrhovnog suda AA.br.29/2026, uz obrazloženje da tom odlukom, kako smatraju, nije pružena delotvorna ustavnopravna zaštita institutu rezervisanih poslaničkih mesta namenjenih srpskoj zajednici.
Iz ove stranke ističu da žalba nije podneta radi zaštite jednog političkog subjekta ili jednog poslaničkog mandata, već, kako navode, radi zaštite ustavnog prava srpske i drugih nevećinskih zajednica na autentično političko predstavljanje.
Srpska lista tvrdi da su Centralna izborna komisija Kosova, Izborni panel za žalbe i predstavke i Vrhovni sud propustili da odgovore na pitanje da li je ustavna svrha rezervisanih poslaničkih mesta očuvana ukoliko o izboru predstavnika srpske zajednice odlučuju glasovi birača koji toj zajednici ne pripadaju.
Kako navode, rezervisana poslanička mesta predstavljaju ustavnu garanciju kojom se štiti pravo srpske i drugih nevećinskih zajednica da same biraju svoje političke predstavnike.
Od Ustavnog suda zatražili su da, kako navode, prvi put pruži jasno ustavnopravno tumačenje ove garancije i utvrdi da li postojeći način primene izbornog zakonodavstva obezbeđuje njenu stvarnu svrhu.
„Ustavnom sudu je predloženo da po prvi put pruži jasno ustavnopravno tumačenje sadržine ove garancije i utvrdi da li postojeći način primene izbornog zakonodavstva obezbeđuje njenu stvarnu svrhu ili je čini samo formalnim institutom bez efektivne zaštite.“
Srpska lista ocenjuje da bi prihvatanje prakse po kojoj o političkim predstavnicima jedne zajednice odlučuju pripadnici drugih zajednica dovelo u pitanje smisao rezervisanih poslaničkih mesta, ne samo za srpsku, već i za ostale nevećinske zajednice.
„Ukoliko bi se prihvatilo da političke predstavnike jedne zajednice mogu odlučujuće birati pripadnici drugih zajednica, tada bi bila dovedena u pitanje sama svrha rezervisanih poslaničkih mesta, ne samo za srpsku zajednicu, već i za sve ostale nevećinske zajednice kojima Ustav garantuje posebno političko predstavljanje.“
Na kraju saopštenja navodi se da očekuju da će Ustavni sud predmet razmotriti profesionalno i odgovorno, imajući u vidu, kako ističu, dugoročne posledice koje bi odluka mogla imati po ustavni položaj srpske i drugih nevećinskih zajednica na Kosovu.
Ustavna žalba usledila je nakon što je Vrhovni sud početkom jula odbio žalbu Srpske liste na odluku Izbornog panela za žalbe i predstavke (IPŽP), kojom je prethodno odbačen zahtev da se ponište glasovi koje je lista „Za slobodu, pravdu i opstanak“ (ZSPO) osvojila u opštinama i na biračkim mestima sa većinskim albanskim stanovništvom. Srpska lista tvrdila je da je ZSPO na taj način osvojila jedan od deset poslaničkih mandata zagarantovanih srpskoj zajednici.
Vrhovni sud tada je ocenio da birački spisak ne sadrži podatke o etničkoj pripadnosti birača, te da ne postoji zakonski osnov da validnost glasa zavisi od nacionalne pripadnosti birača ili demografske strukture biračkog mesta. Sud je ujedno zaključio da Srpska lista nije dostavila konkretne dokaze o manipulaciji glasovima ili drugim izbornim nepravilnostima.
