Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani izjavio je da međunarodna zajednica od vlade Aljbina Kurtija ima samo jedan ključni zahtev – sprovođenje Ohridskog aneksa, odnosno uspostavljanje srpske autonomije, koju je, kako kaže, Kurti prihvatio još 2023. godine.
Prema Hasanijevim rečima, Brisel i Vašington ne pokazuju zabrinutost zbog načina vladanja ili izbornog procesa, već isključivo zbog pitanja koje se odnosi na položaj srpske zajednice.
„Njihova jedina briga odnosi se na sprovođenje Ohridskog aneksa, odnosno na stavljanje u život srpske autonomije. Ništa drugo“, naveo je Hasani u intervjuu za prištinski portal Gazeta Express.
On smatra da međunarodni akteri jačanje srpske autonomije vide kao „jedino rešenje za zaštitu kosovskih Srba od centralne vlasti“, dodajući da su potezi kosovskih institucija tokom prethodnih godina dodatno pojačali hitnost njene primene.
Potpredsednik Skupštine mora biti iz većine srpskih poslanika
Govoreći o aktuelnom postupku pred Ustavnim sudom, koji razmatra zakonitost izbora Nenada Rašića za potpredsednika Skupštine, Hasani je ocenio da je Ustav po tom pitanju jasan i da ta funkcija pripada predstavniku većine srpskih poslanika.
„Gospodin Rašić predstavlja srpsku zajednicu, ali nije većina srpskih poslanika u Skupštini Kosova. On može biti dobar čovek i kosovski patriota, razuman i tako dalje, ali te osobine važe kada neko traži zeta, a ne predstavnika jedne kosovske zajednice. Predstavljanje se određuje glasanjem i na osnovu Ustava i zakona.“
„Potpredsednik mora biti iz redova poslanika koji imaju garantovana mesta srpske zajednice“, naglasio je Hasani, precizirajući da Rašić, iako pripadnik srpske zajednice, ne predstavlja većinu srpskih poslanika u kosovskom parlamentu.
On je ocenio da se predstavništvo zajednice ne određuje ličnim kvalitetima, već izbornom voljom i ustavnim okvirom.
Hasani je dodatno naveo da je upravo zbog, kako kaže, eliminacije predstavnika većinskih srpskih stranaka sa mesta potpredsednika Skupštine došlo do prekida strateškog dijaloga Kosova sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Izbori i zloupotreba javnog novca
Osvrćući se na opšte izbore održane 28. decembra, Hasani je ocenio da oni nisu bili ni slobodni ni pošteni. Kao ključne razloge naveo je masovnu upotrebu javnog novca u izbornoj kampanji i izostanak aktivnog političkog otpora opozicije.
Prema njegovim tvrdnjama, vlast je javnim sredstvima uticala na biračko telo, pri čemu je, kako navodi, reč o više od 400 miliona evra koja su javno prijavljena.
Osmani bez ključne uloge za Kurtija
Hasani se osvrnuo i na pitanje reizbora predsednice Vjose Osmani, ocenivši da njen ostanak na funkciji ne donosi političku stabilnost premijeru Kurtiju.
On je naveo da je Osmani imala značajnu političku težinu 2021. godine, ali da je ta prednost u međuvremenu izgubljena, te da Kurti zbog njenog reizbora neće rizikovati nove izbore.
Prema Hasanijevoj proceni, aktuelni premijer je već dostigao „granice slobodnog glasa“ i ne može samostalno donositi odluke ni o formiranju vlade, ni o izboru predsednika.
