Danas se navršavaju 24 godine od bombaškog napada na autobus Niš ekspresa, u mestu Livadice kod Podujeva u kom je poginulo 12, a povređene su 43 osobe srpske nacionalnosti. Najmlađa žrtva bio je dvogodišnji Danilo Cokić.
Putnici Niš ekspresa su se iz centralne Srbije, gde su kao raseljena lica sa KiM bili smešteni, uputili tog 16. februara 2001. ka Gračanici na zadušnice.
Aktiviranjem nagazne mine na magistralnom putu Niš – Priština, u selu Livadice kod Podujeva, dignut je u vazduh prvi iz konvoja od sedam autobusa, u kojima su putovali raseljeni Srbi u pratnji švedskih i britanskih jedinica KFOR-a.
U napadu je na licu mesta poginulo desetoro ljudi, dok je kasnije još dvoje podleglo povredama.
U napadu su, pored porodice Cokić – Njegoša, Snežane i malog Danila, poginuli i Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Nenad Stojanović, Mirjana Dragović, Veljko Stakić, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić.
Nešto više od mesec dana nakon napada, 19. marta 2001, uhapšena su četvorica Albanaca, osumnjičena za napad – trojica pripadnika tadašnjeg Kosovskog zaštitnog korpusa, pukovnik Celj Gaši, oficir Avdi Behljulji i Jusuf Veli, i kasnije glavnoosumnjičeni Fljorim Ejupi koji nije bio pripadnik KZK, ali je imao kriminalni dosije u Nemačkoj.
Nakon prvostepene presude na 40 godina zatvora, Vrhovni sud Kosova je, usled nedostatka dokaza, 2009. oslobodio optužbe Fljorima Ejupija.
Ejupi je doveden u vezu sa ovim zločinom na osnovu upravo materijalnih dokaza pronađenih na licu mesta, a među kojima je bio i opušak od cigarete, kao i delovi ambalaže upotrebljenog eksploziva sa tragovima Ejupijeve DNK, kasnije potvrđene u Nemačkoj.
Tokom godina, istragu su, umesto rezultata, obeležile afere.
Jedna od njih je bila i beg Fljorima Ejupija iz američke baze Bondstil 2001. godine, a potom i sudsko oslobađanje ostale trojice uhapšenih, koji su nakon toga dočekani kao heroji u tadašnjem KZK-u i neki od njih su nastavili karijeru.
Broj istražitelja se kroz godine smanjivao, a istraga je slabila. EULEX je potom pokrenuo novu istragu kojom je jedino utvrđeno da iza onog što se dogodilo u Livadicama nije mogla stajati samo jedna osoba.
Međunarodni predstavnici godinama su ponavljali da je „veoma važno da počinioci budu privedeni pravdi i da porodice žrtava saznaju istinu“.
Na 12. godišnjicu ovog zločina, kada je istraga već bila obustavljena, tadašnja portparolka EULEX-a, Irina Gudeljević, izjavila je da je EULEX „spreman“ da obnovi istragu, ukoliko „bude novih dokaza“.
Ipak, povrh svega – dvadeset i četiri godine kasnije, nema rezultata istrage.
Godišnjica ubistva 12 Srba biće obeležena danas u Lapljem Selu, najpre pomenom u crkvi Svete Petke.
Kancelarija za KiM: Ogledalo i poraz, pre svega međunarodne zajednice
I ova godišnjica obeležava se uz saopštenje Kancelarije za KiM u kojem se osuđuje, kako navode, „jedan od najmonstruoznijih zločina počinjenih od strane albanskih terorista“.
„Ni posle gotovo četvrt veka za ovaj zločin nisu odgovarali ni neposredni izvršioci, ni njihovi nalogodavci, a porodice stradalih i dalje čekaju pravdu za svoje najmilije. Poražavajuća je činjenica da je ovaj slučaj zatvoren, a da je jedinog osumnjičenog, Fljorima Ejupija, koji je u prvostepenom postupku bio osuđen na 40 godina zatvora, tzv. Vrhovni sud Kosova oslobodio 2009. godine, usled nedostatka dokaza“, naveli su.
Iz Kancelarije za KiM podcrtavaju da međunarodne organizacije i Priština nisu u stanju da pronađu i kazne nalogodavce i izvršioce, ali:
„Isto tako se do današnjeg dana ne zna ko su ubice srpske dece u Goraždevcu, četrnaest žetelaca u Starom Gracku, porodice Stolić u Obiliću, ko su odgovorni za skoro svakodnevnu organizovanu kampanju obespravljenosti, zastrašivanja i terora nad Srbima“.
Pitaju se „da li je moguće da međunarodne misije u pokrajini ne mogu ili ne žele da vide da je priča o vladavini prava i pravde na Kosovu i Metohiji prazno slovo na papiru“, te da se politika Prštine „temelji isključivo na zločinima nad srpskim narodom, njegovom imovinom i njegovim svetinjama?“
„Upravo zato, ovaj zločin predstavlja i ogledalo i poraz, pre svega međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji koja se pokazala nespremnom i nezainteresovanom da osigura bezbednost za Srbe na KiM i pravdu za sve žrtve, posebno jer se ovaj zločin desio u prisustvu međunarodnih snaga bezbednosti“, naznačili su.
Kancelarija za KiM poručuje da će nastaviti da zahteva, prvo od međunarodne zajednice, da se obnovi istraga o ovom i svim drugim slučajevima napada na Srbe, da se svi nerasvetljeni zločini rasvetle, a njihovi neposredni izvršioci i nalogodavci pravedno kazne.
„Dok god to ne bude učinjeno Kosovo i Metohija će nastaviti da bude utočište i sigurna zona za zlikovce i teroriste“, poručuje Petković.
