Napadi u školama, kako regionu, tako i u Srbiji – svaki put, iznova pokreću pitanja bezbednosti dece i zaposlenih u školama. Posle masovnog ubistva u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” 3. maja 2023. godine – naše društvo suočilo se sa velikom traumom – trebalo je pronaći i načine kako se sa njom izboriti, ali i kako raditi na prevenciji nasilja i sprečavanju sličnih tragedija u budućnosti. A gde smo danas – tri godine kasnije, kada je u pitanju bezbednost dece u školama?

Posle masovnog ubistva u „Ribnikaru”, tvrde stručnjaci – jeste došlo do pooštravanja određenih bezbednosnih procedura u školama – ali ne i do potpunih i dugoročnijih – sistemskih i institucionalnih – promena. O tome, tumač stvarnosti.

Posle još jednog napada u školi, prilikom kog je učenik srednje škole u Zagrebu oštrim predmetom izbo drugog učenika i spremačicu, ponovo je pokrenuto pitanje bezbednosti dece u školama, kako u regionu, tako i u našem društvu. Naše društvo duboko je bilo traumatizovano i 3. maja 2023, kada se dogodilo masovno ubistvo u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”. Tada je nastradalo 9 učenika i radnik obezbeđenja. Tri godine kasnije postavlja se pitanje šta se od tada sistemski i institucionalno promenilo kada je u pitanju bezbednost dece i zaposlenih u školama.

Neposredno posle tragedije, Vlada Srbije uvela je moratorijum za izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog i lovačkog oružja na period od dve godine. Pokrenuta je i velika akcija predaje neregistrovanog oružja. Ipak, već šest meseci kasnije, ova mera je ukinuta za sportsko i lovačko oružje. U to vreme, i zaštitnik građana sastavio je nacrt izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Predviđeno je bilo detaljnije sankcionisanje neprihvatljivog ponašanja, ali i društveno korisnog rada za učenike.

Posle „Ribnikara” pojačano policijsko prisustvo u školama

Ubrzo nakon tragedije, pojačano je i policijsko prisustvo u školama. Do septembra 2024, prema podacima MUP-a, u 1.742 škole bilo je 2.232 policijska službenika. Da li je svaka škola zaista dobila svog stalnog policajca, to su tada pitali i stručnjaci.

Međutim, pokrenuto je i pitanje fizičkog obezbeđenja. Tada je u praksi u mnogim školama bilo utvrđeno da ono zavisi od saveta roditelja i njihove odluke da li da ga finansiraju.

„Prvi impuls mi je da kažem da se nije promenilo ništa. Zapravo, čini mi se kao da je posle Ribnikara, i posle tog, ne samo Ribnikara, nego i Dubone i Malog Orašja, uopšte tog, tog, ta dva dana strahotnih događaja, da je nekako krenulo da se razmišlja i radi u pravcu neke sistemske promene koja bi možda mogla da donese nešto dobro. A onda su se počela neka druga društvena dešavanja i dešavaju se još uvek. I nekako je, čini mi se, čitava ta priča o bezbednosti u školama, uopšte o bezbednosti dece, o mentalnom zdravlju i brizi o mentalnom zdravlju, stavljena u neki drugi plan. Čini mi se da da da nismo iskoristili taj momentum da, kako u obrazovnom, tako i u ostalim sistemima, koji su na usluzi pre svega građanima, pa samim tim i mladim ljudima i deci, da napravimo neke suštinske sistemske promene”, kaže Radmila Vulić Bojović, psiholog i psihoterapeut.

Novi protokol za zaštitu dece, ali problemi u primeni

U februaru 2024 pušten je u primenu i novi Protokol za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, odnosno izmene prethodnog iz 2007. godine. Stručnjaci su ukazivali na selektivnu primenu propisa, slabu implementaciju i nedovoljnu odgovornost institucija. U to vreme Vlada je osnovala i radne grupe kako bi đacima, roditeljima i nastavnicima pružila potrebnu psihološku pomoć, ali i kako bi pojačala rad na prevenciji nasilja.

Psihološka podrška i prevencija nasilja ostali bez sistemskih promena

Ipak, psiholozi su ukazivali na paradoks: od njih se očekivalo da budu uključeni i ključni za prevenciju nasilja, dok im sistem, tvrdili su, nije obezbedio ni kapacitete, ni resurse, ni zaduženja.

„Krenulo je da se radi sa ljudima na procesuiranju, zapravo, te traume, međutim, taj program je trajao manje od godinu dana, i kao takav se nekako ugasio. On jeste imao smisla krizne intervencije, ali zapravo je trebalo da postavi temelje nečega što bi bila podrška u zajednici na duge staze”, kaže Vulić Bojović.

Te 2023. godine, nova školska godina počela je uz novi izborni predmet: „Vrline i vrednosti kao životni kompas”. Kao i uz preporuku Ministarstva prosvete, da se tokom prve nedelje sa učenicima razgovara o međusobnom poštovanju, solidarnosti, empatiji i prepoznavanju rizičnog ponašanja. Dok su, sa druge strane, stručnjaci isticali: uz takve smernice, u praksi su neophodne i suštinske sistemske promene.

Izvor: N1