Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas obeležavaju Letnjeg ili Mladog Svetog Nikolu.
Letnji Sveti Nikola, koji se obeležava 22. maja, razlikuje se od zimskog Nikoljdana koji pada 19. decembra. Dok je Nikoljdan posvećen smrti Svetog Nikole i obeležava se kao jedna od najčešćih krsnih slava, letnji praznik obeležava prenos njegovih moštiju iz Mire u Likiji u Bari 1087. godine. U narodu je poznat i kao Mladi Sveti Nikola.
Svi koji slave Nikoljdan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto. Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena prazničnog dana, u narodu se naziva i Letnji Sveti Nikola.
Ko je bio Sveti Nikola?
Sveti Nikola je rođen u gradu Patari, u oblasti Likije, na teritoriji današnje Male Azije. Bio je jedinac i poticao je iz bogate i ugledne porodice. Njegovi roditelji, Teofan i Nona, bili su iz više klase i često su činili milostinju prema siromašnima.
Ime je dobio po svom stricu Nikolaju, episkopu grada Patare. Zamonašio se u manastiru Novi Sion i još za života je bio prepoznat kao svetitelj. Kasnije je postao arhiepiskop grada Mira u Likiji, gde je i sahranjen.
Nakon smrti roditelja, Nikola je svoje bogatstvo podelio siromašnima. Kao arhiepiskop u gradu Miru, poučavao je narod u veri, posećivao bolesne, obilazio gradove i sela i otkupljivao zarobljenike.
Zaštitnik putnika, ribara, moreplovaca i splavara
Srpske porodice koje svetog Nikolu smatraju svojim zaštitnikom, proslavljaju ga kao krsnu slavu. Sveti Nikola je zaštitnik putnika, ribara, moreplovaca i splavara.
Pravoslavni vernici ga vide kao borca za Hristovu veru, a njegovo ime znači „narodni pobednik“. Veruje se da svojim čudesnim moćima pomaže bolesnima i nemoćnima.
Prema predanju, Sveti Nikola je vratio vid Stefanu Dečanskom, koji je zatim ukrasio hram gde su pohranjene mošti svetitelja srebrom i slao bogate priloge za njegovo opremanje.
Srpske pravoslavne crkve u Prištini i Kosovu Polju ovaj praznik proslavljaju kao hramovnu slavu. U SPC, ovom svecu je posvećeno 1.311 hramova koji nose njegovo ime i obeležavaju ga kao hramovnu slavu.
Praznični običaji
Prema verovanjima, danas se ne preporučuje pranje veša, čišćenje kuće ili obavljanje bilo kakvih kućnih poslova.
U nekim krajevima, zadržao se običaj davanja poklona deci na ovaj praznik, jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik.
Ponegde su ljudi na ovaj dan obilazili svoja imanja i u zemlju pobadali glogove kočeve kako bi sačuvali useve.
Na ovaj dan išle su litije u polja, a slavski obred se obavljao kod svetog drveta, zapisa.
