Zamenik kosovskog Ombudsmana Srđan Sentić potvrdio je u emisiji Slobodno srpski da
je u prošloj godini najviše žalbi, odnosno pritužbi građana upućenih njegovoj instituciji
stiglo iz srpske zajednice (148) i da je to skoro dvostruko više nego u 2022.godini kada
je bilo 77 žalbi.
“Ovih dana, ovih nedelja se finaliziraju naši izveštaji i veoma brzo ćemo, kroz nekih
mesec, mesec i po dana izaći sa konačnim izveštajem za prošlu godinu”, rekao je
Sentić ne odgovorivši na uporna pitanja voditelja o kojim je konkretnim slučajevima reč,
odnosno na koje pojave kršenja ljudskih prava su Srbi ukazivali i iz kojih je mesta stiglo
najviše pritužbi.
Navodi podatke da je u glavnoj kancelariji u Prištini primljeno u prošloj godini 799 žalbi,
u Gnjilanu 199, u Prizrenu 163, u Peći 153, u Uroševcu 140, u Đakovici 88…
Na primedbu voditelja da se ti podaci odnose na čitavo Kosovo, a da se njegovo pitanje
specifično odnosilo na žalbe koje su poslali Srbi sa Kosova, Sentić nije želeo da
odgovori.
“Sada kada bih ušao u statistiku da gledam pojedinačno izgubili bi dragoceno vreme”,
rekao je Sentić optuživši voditelja da “pretenciozno donosi zaključke”.

Preporuke Ombudsmana malo ko sprovodi

Generalno, kaže, pritužbe se odnose na pravo na rad, obavljanje profesije, pravo na
pravično i nepristrasno suđenje, pravo na pravni lek, a sami građani bi trebalo da znaju
kako da ostvare svoja uskraćena prava, smatra zamenik kosovskog Ombudsmana.
“Ono što je najvažnije je da sami građani razumeju da kada identifikuju problem da
postoje institucije kojima taj problem treba da se delegira. Ako vidite diskriminaciju ili
osetite diskriminaciju, prvo se žalite toj instituciji, kažete “okej” vi meni kršite moja prava.
Žalite se na njih. Ako oni ne odgovore pozitivno, negativno, kako god, ako ne zadovolje
vaš predmet, onda imate drugu instancu, a to smo mi. I onda mi proveravamo sa tom
institucijom”, objašnjava Sentić.
Praktično, u redovnoj proceduri Ombudsman ima pravo i mandat da uputi preporuku
određenoj instituciji ukoliko se utvrdi da su ljudska prava prekršena ili da je reč o
diskriminaciji građana.
“Za 2023 godinu ono što je jako važno za sve nas, da bolje svi mi kao građani i ja lično,
razumemo celu ovu situaciju, od 230 preporuka nadležni organi sproveli su samo 40
preporuka. To je 17,4% od svih preporuka koje je Institucija obudsmana poslala, samo
17,4% je odgovorilo, imamo 3% delimično sprovedenih preporuka, dok 80% preporuka
još uvek čeka na izvršenje. To znači da institucije koje su nadležne, koje dobijaju
zahteve sa naše strane bilo da je to preporuka, odluka ili izveštaj nalaze načine da

odugovlače sa izvršenjem istih“, kaže Sentić ocenjujući da je to apsolutno neprihvatljivo
i da bi trebalo da se svi borimo za nultu toleranciju, što znači da sve preporuke
(Ombudsmana) moraju da se izvršavaju.

Sentić: Kosovo jeste multietničko društvo, ali...

Srđan Sentić, koja ima uspešnu karijeru na Kosovu, od višeg savetnika za povratak
Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosovu, prvog
direktora Kancelarije za zajednice pri kabinetu premijera Kosova, visoko pozicioniranog
diplomate u Ministarstvu inostranih poslova Kosova, po obrazovanju doktor filozofije,
smatra da Kosovo jeste multietničko društvo, ali da postoje određeni izazovi u
svakodnevnom životu građana.
“Mi imamo multietničko Kosovo, to je nesporno, ali šta je garant multietničnosti? Ustav
Kosova koji garantuje multietničnost garantuje ravnopravnu zastupljenost svih zajednica
u svim institucijama, što znači da su garant multietničnosti multietničke institucije, što je
danas sa tog aspekta veoma problematična situacija. Takođe, ono što sam razumeo iz
njene izjave (izjave izvestiteljke Evropskog parlamenta za Kosovo Viole Fon Kramon
prilikom njene nedavne posete Kosovu) je da imamo kontekst selektivnog prava ili
selektivne pravde. Mi kada govorimo o vladavini prava ne možemo a da ne uzmemo u
obzir ljudska prava, ne možemo da ne uzmemo i vladavinu prava bez prava nevećinskih
zajednica”, kazao je Sentić gostujući u Slobodno srpski.