PRIŠTINA - Sledeći sastanak u okviru dijaloga Beograda i Prištine na nivou glavnih pregovarača biće održan početkom septembra, poručio je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak, nakon što je održao odvojene sastanke sa šefovima pregovaračkih timova Kosova i Srbije, Besnikom Bislimijem i Petrom Petkovićem. Tema za razgovor je mnogo, ali je bitna suština, a ne forma, upozoravaju poznavaoci političkih prilika.
„Nije suština vreme ili mesto susreta, bitno je da se krene na bolje i da se promeni pristup obe strane kako bi postigli kompromise“, ističe Nedžmedin Spahiu.
„Treba da se pozabave time koju će cenu platiti Kosovo da bi dobilo priznanje od Srbije, to je suštinsko pitanje, sve ostale teme su teme koje su nezavisne od statusa Kosova i koje mogu biti razmatrane pre ili posle dogovora. O čemu se vode razgovori, o čemu insistiraju sve strane, velike svetske sile jeste upravo ono o čemu pričam, priznanje“, naglašava u izjavi za RTK2 politički analitičar Nedžmedin Spahiu.
Dok Spahiu smatra da bezbednost nije tema na koju bi trebalo staviti akcenat u okviru dijaloga, jer to je, ističe, unutrašnja stvar obe strane, politički analitičar iz Beograda Dejan Miletić strahuje od mogućeg pogoršanja bezbednosne situacije na Kosovu.
“Budući da vidimo da postoje zaoštravanja širom planete i još jedno žarište teško da bi bilo lako kontrolisano, ne vidim da još jedan novi konflikt može da doprinese boljitku građana u našem regionu. Zaista malo sam zabrinut, imam utisak da postoji jedna doza neodgovornosti koja može da lako dovede do ozbiljnog konflikta. U Srbiji postoji atmosfera gde državni vrh pokušava da održi kontrolu i anestezira moguću eskalaciju, ali narod je dosta napet i sa ogorčenjem posmatra dešavanja i šta se Srbima sve dešava”, naglašava Dejan Miletić politički analitičar iz Beograda.
Dogovoreno treba poštovati, saglasni su Spahiu i Miletić. Komentarišući slučaj presude Ivanu Todosijeviću i način na koji su sprske sudije pokušale da ukažu da je prekršena tačka 10 Briselskog sporazuma iz 2013. poznavaoci prilika kažu:
“Ovaj član krivičnog zakona Kosova ponekad se primenjuje, ponekad ne, u zavisnosti od tužitelja i sudija. To je ipak nešto čime se treba ozbiljnije pozabaviti, a ne pucati tako kako je već urađeno”, kaže Spahiu.
“Nepoštovanje dogovorenog ne samo da urušava eventualne buduće dogovore, nego prosto može lako da dođe i do revizije mnogih stvari koje su očigledno neki u Prištini doživeli kao zdravo za gotovo i kao svršen čin. Briselskim sporazumom je dogovoreno da se sudije uklope u sistem koji važi na tom prostoru, kao i da se participira u izborima, u političkom životu”, kaže Miletić.
Poslednji sastanak glavnih pregovarača Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića održan je u julu, ali tada nije postignut napredak. Premijer Kosova je tada poručio da je predložio deklaraciju mira između Kosova i Srbije, dok je srpska strana bila fokusirana na uspostavljanje Zajednice srpskih opština.
