Ubrzano se brišu poslednji tragovi Republike Srbije, a ključno u ovoj situaciji jeste da Srbi ostanu ovde da žive, jer je to njihova zemlja, kako god se ona zvala, poručila je urednica KoSSeva Tatjana Lazarević.

Višemesečne pripreme za punu primenu Zakona o strancima i Zakona o vozilima završene su u subotu, kada je saopšten ishod razgovora radne grupe u Briselu. O detaljima se znalo malo, osim da je radna grupa razmatrala pitanja primene ova dva zakona u praksi.

Ishod dogovora je sledeći: za primenu Zakona o strancima praktično je dobijeno još 12 meseci za pripremu pune implementacije, dok je Zakon o vozilima počeo da se primenjuje od danas.

Nakon razgovora specijalnog predstavnika EU za dijalog, Petera Sorensena, i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, dogovoreno je da srpskim studentima, profesorima i zdravstvenim radnicima budu izdate privremene boravišne dozvole na 12 meseci, uz mogućnost produženja, kako bi se izbegao prekid obrazovnih i zdravstvenih usluga.

Najavljena primena zakona posebno je pogađala preostale Srbe na Kosovu – vozače hiljada vozila sa srpskim tablicama, zaposlene u zdravstvu, studente i nastavno osoblje na univerzitetima. Procena je da oko 4.000 Srba ne poseduje kosovske dokumente, a većina do sada nije mogla da ih dobije.

Otkud odjednom plan za integraciju zdravstva i školstva kao gotova stvar?

EU je „primila k znanju planove Vlade Kosova da integriše u kosovski okvir zdravstvene i obrazovne institucije koje podržava Srbija, u potpunosti u skladu sa prethodnim sporazumima postignutim u dijalogu i drugim preuzetim obavezama prema EU i regionu“.

Lazarević objašnjava:

„Kako se odjednom pitanje zdravstva i univerziteta, dakle obrazovanja – verovatno će i škole – našlo (za javnost, prim. red.) na dnevnom redu? Otkud se otvorilo pitanje integracije univerziteta, škola i bolnica kao fait accompli, kao nešto oko čega su se strane već navodno dogovorile?“

Ukazujući na netransparentnost briselskih razgovora, dodaje:

„Nisam primetila da je bilo koja od strana u dijalogu, u ovom slučaju srpske vlasti, na bilo koji način potvrdila da se o integraciji obrazovanja i zdravstva raspravljalo, a kamoli dogovaralo u Briselu.“

Sudbina Prištinskog univerziteta

„Prištinski univerzitet sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici“ je srpska institucija koja je 2002. godine vraćena na Kosovo uz podršku i dogovor sa međunarodnim faktorom. Tema o njegovom statusu sada se iznebuha pojavila u javnosti, od glasina o izmeštanju do „provlačenja“ kroz kosovsku opštinu.

„Što se univerziteta tiče, to je jedina institucija koja je nakon rata 2002. godine vraćena uz konsultaciju i saglasnost međunarodne zajednice, pre svega evropskih struktura. To je univerzitet koji je, barem u jednoj deceniji, cvetao po pitanju saradnje sa ostalim evropskim univerzitetima. Kako se odjednom, za kratko vreme, iznebuha rastočila ova priča o univerzitetu, njegovoj autonomiji i Republici Srbiji kao njegovom osnivaču? Sada se na mala vrata ne samo provlači pitanje njegove integracije, štaviše i gašenja, već se to provlači kroz lokalnu opštinsku vlast, i to u kosovskom sistemu.“

„Ubrzano se brišu poslednji tragovi Srbije na Kosovu“

Na pitanje kakva je ta vidljiva strategija za Kosovo, Lazarević ukazuje da je dugoročna strategija to da se Srbija „postepeno iznosi sa Kosova“.

„Što kroz sporazume koji su donošeni do sada, što kroz ono što se odigrava na samom terenu i oko njega.“

Od rata do danas, kroz sporazume i situaciju na terenu, prisustvo Srbije se sve više smanjuje – uz izuzetak prve poratne decenije.

„To je jedina strategija koju ja vidim vrlo jasno, posebno od otpočinjanja briselskog procesa pa do danas, a što koincidira sa vladavinom Srpske napredne stranke, konkretno predsednika Aleksandra Vučića, s obzirom na to da je to osoba koja je izvor, realizator i komentator čitave politike Republike Srbije – i unutrašnje i spoljne – i da je to osoba koja se suštinski i vidljivo pita apsolutno za sve, od lokalne do visoke politike.“

Sada se, u toj taktici i strategiji iznošenja Srbije sa Kosova, ubrzano brišu poslednji tragovi Republike Srbije, dodaje Lazarević. To je posebno vidljivo u „novijoj fazi“ – od izlaska Srba iz kosovskih institucija krajem 2022, a potom i događaja u Banjskoj.

Opasnost je da sledeća faza „strategije“ uključi i nestanak samih Srba sa Kosova:

„Ja sam više puta upozoravala i opet ću, bojim se da ukoliko se takav trend nastavi, a sva je prilika da se ide u tom pravcu, ne samo da će se ugasiti institucije Srbije, već ćemo govoriti i o samom iznošenju bića i tkiva srpske države – a to su sami Srbi sa Kosova – ne ostavljajući im nikakvu drugu mogućnost osim da odu zajedno sa administracijom i državom.“

Ona naglašava da je važno da srpski narod ostane na Kosovu.

„Ključno u ovoj situaciji jeste da Srbi ostanu da žive, jer je to njihova zemlja, kako god se ona zvala.“