PRIŠTINA - Kosovo je potpisalo ugovor sa Turskom o kupovini 14 vojnih vozila oklopljenih oružjem, potvrdili su za Radio Slobodna Evropa zvanični izvori u okviru Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS).
Državna novinska agencija Anadolu takođe je saopštila da će prvi izvoz turskih oklopnih vozila tipa „Vuran“, proizvedenih u saradnji sa odbrambenim firmama u Turskoj, stići na Kosovo.
„Vuran“ u KBS, početkom sledeće godine
Prema izvorima iz KBS-a, koji su razgovarali sa RSE, KBS je ugovorio kupovinu četiri vozila tipa „Vuran“ sa vučom 4×4, dok je ostalih deset iste kompanije, ali tipa „Kirpi“, opremljenih oružjem.
„Sva ova oklopna vozila su multifunkcionalne mašine. Očekuje se da će neki od njih stići na Kosovo početkom sledeće godine“, rekao je izvor iz KBS Radiju Slobodna Evropa.
Prema informacijama koje je dostavila državna novinska agencija Anadolu, Kosovo će biti prva strana zemlja koja će koristiti ova oklopna vozila vuče 4×4.
U saopštenju agencije Anadolu navodi se da će u prvoj fazi biti proizvedene i poslate na Kosovo dve jedinice oklopnih vozila.
Vozila „Vuran“ proizvodi turska kompanija za komercijalna vojna vozila „BMC Otomotiv“ u saradnji sa najvećom firmom odbrambene opreme „Aselsan“.
Ova vozila već neko vreme koriste turske snage bezbednosti i imaju visoku pokretljivost i izdržljivost, a mogu da rade u teškim vremenskim uslovima i na teškom terenu.
Investicije u KBS, najmanje u regionu
U decembru 2018. godine, Skupština Kosova odobrila je zakonske promene za promenu mandata KBS-a. Kaže se da će ovoj sili trebati period od deset godina da se transformiše u vojsku u punom kapacitetu.
Program transformacije predviđa tri faze. Prva faza će obuhvatiti tri godine, druga četiri godine i poslednja ponovo tri godine.
Očekuje se da će puni operativni kapaciteti biti dostignuti u trećoj fazi. Ali, Kosovo se trenutno kreće prema kraju prve faze.
Stručnjak za bezbednosna pitanja, Nuredin Ibiši (Ibishi), bivši poslanik u Skupštini Kosova, kaže za RSE da se u skladu sa fazama transformacije sprovodi obuka i obrazovanje osoblja u okviru ovih snaga, ali i izgradnja njenih tehničkih kapaciteta.
Prema njegovim rečima, Vlada Kosova uspela je da planira da za 2020., 2021. i 2022. godinu, poveća budžet za KBS, koji ispunjava njegove potrebe i stvara mogućnosti za investiranje u ovoj formaciji. U 2020. godini budžet dodeljen KBS-u iznosio je oko 63 miliona evra, a 2021. godine budžet je nešto veći – 67 miliona evra.
Ali, Ibiši, procenjuje da u poređenju sa susednim zemljama, Kosovo izdvaja manji budžet za vojsku.
„Odnosno, investicije u oružane snage iznose oko 1 odsto bruto domaćeg proizvoda ili BDP-a, što je donekle dobro, ali nedovoljno u poređenju sa nekim zemljama u regionu, koje su prešle čak 2 procenta bruto domaćeg proizvoda. Dakle, reč je o nekim zemljama u regionu, koje su napravile disbalans u poređenju sa sopstvenim kapacitetima, kako u pogledu teritorije, stanovništva, tako i rizika od pretnji, a posebno govorim o Republici Srbiji“, rekao je Ibiši.
Oklopna vozila kupuju se novcem turske donacije
Izvor RSE u KBS-u rekao je da KBS dobija od Turske oko 100 miliona turskih lira (9,7 miliona evra) godišnje kao donaciju, kojom se ugovara kupovina vojne opreme takođe iz Turske. Ugovori se sklapaju u dolarima i njihov iznos varira u zavisnosti od kursa turske lire za dolare, jer se ugovori o kupovini vojne opreme sklapaju u američkim dolarima.
Država Turska obezbeđuje vojnu opremu KBS na osnovu zahteva KBS za vrstu opreme, dok sve ostale postupke vrši Turska.
Na taj način obezbeđeno je i 14 oklopnih vozila tipa „Vuran“ i „Kirpi“.
Ranije je Turska KBS-u donirala oklopna vozila „Cobra“. Tokom tri godine KBS je obezbedio individualnu opremu, u vrednosti godišnjih donacija koje daje turska država.
U avgustu stiže 50 američkih Hamvija
Pored Turske, Snage bezbednosti do sada su obezbeđivale različitu vojnu opremu iz Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Velike Britanije, ali i iz drugih zemalja, koje su deo NATO saveza.
Izvor Radija Slobodna Evropa iz KBS-a potvrdio je da će početkom avgusta kosovske bezbednosne snage dobiti još 50 oklopnih vozila Hamvija, kao donaciju Sjedinjenih Američkih Država.
Kosovske bezbednosne snage već ih imaju 68, od čega 27 kao donacija, dok je ostatak kupljen sredstvima iz kosovskog budžeta.
Moguće postizanje ciljeva pre roka
Stručnjak za bezbednost Nuredin Ibiši kaže da su snage KFOR-a trenutno prisutne na Kosovu i imaju mandat da brinu o bezbednosnom i odbrambenom aspektu cele njegove teritorije.
Tokom ovog vremena, kao što Ibiši kaže, KBS u svoje tri faze transformacije može razviti puni operativni kapacitet i ima dodatnu priliku za postizanje postavljenih ciljeva, čak i pre vremena predviđenog za transformaciju.
Vlada Kosova obavezala se da će 2022. godine dodeliti preko 100 miliona evra KBS-u.
Ibiši kaže da će povećanje budžeta tokom 2021. godine za KBS, kao i eventualno povećanje u narednoj godini, biti veoma dobrodošlo.
„Dakle ove godine dostiže negde preko 80 miliona evra, negde manje od 60 miliona ili tačno 57 miliona. To pokazuje da je interes nove vlade Kosova da podrži KBS, ali i sektor bezbednosti, u smislu unutrašnjih transformacionih kretanja, ali i u drugim aspektima integracije. Naravno, oprema, obrazovanje i školovanje na prestižnim akademijama u Evropi i SAD, daje dodatnu priliku KBS-u da u optimalnom vremenu razvije pune operativne kapacitete“, naglasio je Ibiši.
Kosovske bezbednosne snage osnovane su 2009. godine prema Ahtisarijevom planu, dokumentu koji je doveo do nezavisnosti Kosova. Ova snaga je osnovana pod nadzorom NATO-a, ali njena misija i sposobnosti nisu se podudarale sa ambicijom institucija da Kosovo ima svoju vojsku.
Posle oružanog rata 1999. godine, u dogovoru sa NATO-om, formiran je Kosovski zaštitni korpus kao vanredna snaga. Ovo telo je kasnije transformisano u Kosovske snage bezbednosti.