PRIŠTINA - Misija EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) predstavila je danas četvrti po redu izveštaj o monitoringu kosovskih sudova, tužilaštva i policije. Na konferenciji u sedištu EULEX-a u Kosovu Polju šef sekcije za monitoring slučajeva, Hubert van Ek Koster (Hubert van Eck Koster), izneo je neke od glavnih nalaza – istraživanje zločina iz mržnje nije prioritet, suđenja u vezi sa imovinom predugo traju, saradnja policij e i Tužilaštva prilikom istrage slučaja korupcije nije dobra – neki su od njih.

Kako je van Ek Koster rekao, izveštaj je sastavljen na osnovu 248 nadgledanih slučajeva u periodu od septembra 2019. do početka pandemije sredinom marta ove godine. Rad ovih institucija u vreme pandemije treba posmatrati u odvojenom izveštaju i sa drugačijim kriterijumima, smatraju.

U izveštaju se navodi da je zapaženo manje neproduktivnih saslušanja, odnosno saslušanja koja su zakazana, ali i odložena odmah nakon početka i koja nepotrebno produžavaju dužinu procesa – od polovine takvih slučajeva zabeleženih u prvom izveštaju EULEX-a, u četvrtom izveštaju, predstavljenom danas, zabeleženo ih je 23%.

Ipak, iz EULEX-a pozivaju Sudski savet Kosova da dalje poradi na ovom problemu.

Takođe, zabeležen je „određeni progres u suđenjima visokog profila, ali u nadgledanom periodu nijedna presuda u vezi sa takvim slučajevima nije doneta.

„Uz to, postoji i nekoliko slučajeva visokog profila koje je EULEX predao 2018. a u vezi sa kojima nema nikakvih aktivnosti i za koje nema konkretnih objašnjenja zbog čega je to tako“, rekao je van Ek Koster.

Zaključak nadgledanja rada Specijalnog odeljenja Osnovnog suda u Prištini je da on jeste povećao efikasnost ovog suda, ali da mu je potrebno još sudija i administrativnog osoblja.

„Takođe je prepoznato da postoji hitna potreba da se uspostavi sistem u Palati pravde koji će dozvoliti ispitivanje svedoka pod zaštitnim merama. Trenutno je, u slučajevima kada se svedok ispituje video-linkom neophodno njega prebaciti u druge sudove na Kosovu“, rekao je van Ek Koster.

Primećena je i učestala praksa Apelacionog suda da veliki broj slučaja vraća na ponovno suđenje, uprkos tome što „instrument ponovnog suđenja treba biti retko korišćen“.

„Neki slučaji su čak i više puta vraćani na ponovno suđenje, kakav je Medikus slučaj“, rekao je van Ek Koster dodajući da takva praksa utiče na princip suđenja u razumnom roku i dodajući da je u jednom slučaju koji je više puta vraćan na ponovno suđenje okrivljeni ostao u pritvoru čak 8 godina.

„Takođe, veliki broj ponovljenih suđenja organizovan je pred istim panelom sudija. I dok ovo ima smisla iz aspekta efikasnosti, to ipak pobuđuje sumnje u vezi sa nezavisnošću“, rekao je van Ek Koster.

Usled, kako veruju, visokog stepena oslobađanja od optužbi u slučajevima korupcije, količina privremeno oduzete imovine veća je od trajno oduzete imovine i pozivaju na bolje sprovođenje Zakona o konfiskovanju imovine.

U ovim slučajevima, zabeležena je i loša saradnja policije i Specijalnog tužilaštva usled čega je više zahteva policije ostalo dugi vremenski period bez odgovora Tužilaštva.

„Konkretno, policija dugo nije imala kontakt osobu u Specijalizovanom tužilaštvu što se odrazilo i na slučaje istraživanja kompleksnih finansijskih slučajeva koji su često okončani bez istraživanja svih istražiteljskih potki“ rekao je van Ek Koster što je dovelo do toga da veći broj slučaja bude izgrađen na nedovoljno dokaza i da se ne iskoristi princip „prati novac“ što je i uticalo na ishod slučaja.

Kada su imovinski slučajevi u pitanju, u 50 takvih slučaja, EULEX je zabeležio da procesi predugo traju i da ih karakteriše veliki broj odlaganja ročišta.

„Primer je jedan slučaj u kom je ročište zakazano pet i po godina nakon što je tužbe podneta. U drugom slučaju, odgovor na tužbu je podnet 11 godina posle, da bi nakon još 2 godine isti slučaj bio prebačen u drugi sud. Najskorije, slučaj koji je počeo 2002. je Apelacioni sud vratio na ponovno suđenje 2009. i ono do dan danas nije ponovo počelo“, kaže van Ek Koster čime je pravo na imovinu teško ugroženo.

Kada su slučaji rodno zasnovanog nasilja u pitanju, EULEX je zabeležio poboljšanja u praksi kontaktiranja drugih institucija od strane policije onda kada ti zločini podrazumevaju i seksualno nasilje, pa se sada žrtve, prema proceduri šalju i na Institut za sudsku medicinu radi preuzimanja bioloških uzoraka

S druge strane, na suđenjima za porodično ili rodno zasnovano nasilje, retko se u izricanje kazne uzima u obzir i mogućnost povećanja kazne zbog otežavajućih okolnosti, zbog čega se pozivaju sudovi da u svojim obrazloženjima kazni razmotre i ovu mogućnost.