PRIŠTINA - Bolesti srca i krvnih sudova su jedan od vodećih uzroka smrtnosti, zbog čega je ustanovljen i Svetski dan srca, kako bi se ukazalo na značaj preventive u lečenju kardiovaskularnih oboljenja.
Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine. Kontrolom najvećih faktora rizika moguće je preduprediti pojavu srčanih bolesti za oko 35%, napominju stručnjaci. Važnu ulogu u tome imaju redovna fizička aktivnost i zdrav san.
“Faktori rizika na koje možemo uticati su visok krvni pritisak, na njega možemo uticati, visoke vrednosti holesterola, zatim prekomerna upotreba duvana, šećerna bolest, nedovoljna fizička aktivnost. Kao rezultat toga imamo gojaznost, a faktori na koje ne možemo uticati, nego su nam jednostavno dati, jesu starost, pol i genetska predispozicija, ukoliko je neko od naših predaka imao koronarne bolesti“, objašnjava specijalizant Interne medicine dr Ivana Topalović.
Od posledica bolesti srca i krvnih sudova godišenje u svetu umire 17,9 miliona ljudi, procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Na srčane tegobe ukazuju simptomi, poput stezanja u grudima, otežanog disanja i umora.
„Poremećaji srčanog ritma u vidu lupanja, preskakanja tzv. palpitacije, takođe je jedan od simptoma kliničke slike kardio-vaskularnih bolesti, znojenje dlanova i nogu, bleda i plavičasta boja kože, otoci prisutni na nogama, dugotrajni kašalj mogu biti simptomi bolesti disajnog sistema“, napominje dr Ivana Topalović.
A koliko građani vode računa o svom srcu.
„Imam ugrađena četiri bajpasa. Treba voditi računa o zdravlju srca, ali i godine čine svoje“.
„Svaki pametan čovek treba da čuva svoje telo i vodi računa o zdravlju“.
„Moramo često da odlazimo lekaru kako bi smo znali u kakvom je stanju naše srce“, poručuju građani.
Prevencija je polazna tačka u suzbijanju kardiovaskularnih oboljenja, napominju lekari.
“Lečenje je simptomatsko, što znači da mi lečimo osnovnu bolest koja je dovela do kardiovaskularnih bolesti. Postoje lekovi koji se daju kod hipertenzije, antihipertenzivi, ako imamo poremećaj srčanog ritma onda ćemo uključiti neke od antiaritmika, ukoliko imamo povišene vrednosti holesterola, masnoću u krvi, uključićemo lekove za suzbijanje te masnoće. To je osnovni postulat od kojeg sve zavisi. Postoje neke invazivne metode koji se rade u kliničkim centrima širom Srbije ..... Prevencija je veoma važna, najvažnija. SZO se bavi prevencijom bolesti i dala je sedam koraka za dug i zdrav život, ti koraci su svakodnevna fizička aktivnost minimum pola sata, smanjena ili totalna zabrana duvana, doručak mora biti redovan, kao i ostali obroci, ali treba unositi više voća i povrća i ribe, a mnogo manje zasićenih masti i preteran unos soli. Savetuje se da dnevni unos soli bude oko 3g“, kaže dr Ivana Topalović.
Ukoliko prepoznate neke od navedenih simptoma koji ukazuju na kardiovaskularne probleme, ne treba odlagati odlazak lekaru, a kako biste to sprečili pridržavajte se zdravih životnih navika.