Vojnik - vojnikinja?

Petak, 07. mart 2014, 10:09

|

Izvor: RTV Mir

|

|

BEOGRAD, 07.03.2014. - Insistiranje na rodnoj ravnopravnosti u nazivima profesija često zbunjuje i izaziva kontraefekat. Jezik ne reaguje na silu i veštačke kovanice po pravilu ne zažive, kažu lingvisti.

 

Ovogodišnja kampanja Delegacije EU u Srbiji i poverenika za zaštitu ravnopravnosti povodom 8. marta provokativno se zove „Vojnik/vojnikinja, sudija/sutkinja... Kako se moj posao zove u ženskom rodu?“ Cilj je da se javnost podseti na loš položaj žena u društvu, a jedan od načina je, kako kažu organizatori, „upotreba rodno senzitivnog jezika“.

- Vlada je svojevremeno imala Komisiju za rodnu ravnopravnost koja je insistirala na forsiranju imenica ženskog roda. Ali, ravnopravnost u jeziku ne znači i stvarnu ravnopravnost, a nasilje nad jezikom ume da bude komično. Zamislite kako bi zvučao ženski rod reči bek ili muški reči polutka - kaže dr Miloš Kovačević, predsednik Odbora za srpski jezik Srpske književne zadruge.

On podseća da dosledno sprovedena rodna ravnopravnost ne znači samo ravnopravnost imenica, nego apsolutnu ravnopravnost u gramatici. Pa bi onda moglo da se kaže ne samo „otac i majka su išli“ već i „otac i majka su išle“.

- Žene su počele da se bave određenim profesijama u kojima ih ranije nije bilo, pa će se jezik sam prilagoditi promenama u društvu. Moj stav o tome najbolje se vidi kroz šalu beogradskih studenata, koji su rupe na beogradskom asfaltu prozvali ležeće policajke, kao pandan ležećim policajcima - slikovit je dr Kovačević.

I njegov kolega lingvista dr Aleksandar Milanović protivi se silovanju jezika:

- Tamo gde ne postoji ženski rod i potreba za njim, ne treba ga veštački praviti. Neke imenice nemaju ženski rod, kao što neke nemaju muški. Osim toga, ne možemo rod nepravilno graditi. Reč sutkinja je ženski rod od sudac, a ne od sudija. Jezik ne reaguje na silu i veštačke kovanice, po pravilu, ne zažive. Primer je reč „vojnikinja“, koja je postojala u zvaničnoj terminologiji JNA i nije prihvaćena.

Dramski pisac Siniša Kovačević ocenjuje ovaj novogovor kao jedan u nizu „eurofanatičnih idiotizama“:

- Tako su 1945. njihove političke mame i tate sekle kravate ljudima na ulici, šišali ih, odelo je bilo dozvoljeno samo bez kravate, sa široko razmaknutim špicastim kragnama košulje (rodinim kljunovima), obaveznom značkom u reveru (nešto mi se i danas čini poznatim), kožnim kačketom i uredno složenom „Borbom“ ili „Komunistom“ u džepu, tako da se obavezno vidi naslovna strana. Onom ko se usudio da se nekom obrati sa gospodine, gospođo ili gospođice, prali su usta sapunom. To se borilo da svi budu drugovi i drugarice.

Tadašnji novogovor zabranjivao je i prideve, naročito srpski, pa su samo nekim čudom pretekli Srpsko narodno pozorište i Srpska fabrika stakla, kaže poznati pisac. Dodaje da je to još jedan dokaz da „ta nakazna megadržava koja sebe naziva EU“ ne baštini evropske, nego kominternovske principe. I da ta „jednako birokratizovana“ tvorevina, pored toga kako ćemo se obraćati sestri, prijateljici ili drugarici, hoće da odlučuje i o dužini šargarepe ili načinu na koji koljemo ćure.

- Žene su bolji deo čovečanstva. Njima treba ravnopravnost onda kada su stvarno ugrožene, kada samo zato što su žene imaju manje plate nego kolege muškarci sa istom spremom, ili kada ih tajkunske ili neoliberalne bitange sa značkama u reverima otpuštaju samo zato što su se usudile da zatrudne. Potrebna im je zaštita od mizoginije i muškog nasilja, koje se najčešće završava smrtnim ishodom. Za poslednjih 12 meseci 50 žena ubili su muževi, partneri, sinovi i očevi. Potrebna im je zaštita od svake vrste primitivizma i šovinizma, a da će se jezičkim rogobatnostima poput psihološkinje, dramaturškinje ili trenerke doći do ravnopravnosti - čisto sumnjam.

Kovačević se još pita kako ćemo zvati babice muškog pola, da li će žene sudije biti sudijanke (jer je sutkinja kroatizam), i zašto su žene vojnikinje, a ne vojnikuše.

Izvor: Novosti









Facebook

Vreme