Ne očekujem ultimatume EU

Subota, 02. avgust 2014, 16:43

|

Izvor: Tanjug

|

|

BEOGRAD - Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević izjavila je danas da Srbija od početka krize u Ukrajini kada je reč o toku pristupnih pregovora nije trpela nikakva uslovljavanja od strane Brisela, ali da bi u budućnosti mogla biti izložena snažnim političkim pritiscima kako bi se našla na zajedničkoj poziciji sa EU kada je reč o odnosu prema Rusiji.
 
Miščević je Tanjugu rekla da ne očekuje nikakve ultimatume iz Brisela, ali da će za vladu i državu biti veliki izazov da pomiri svoj ekonomski interes i potrebu za energentima sa obavezama koje ima prema EU.
"EU ne govori jezikom ultimatuma. EU Srbiju smatra svojom budućom članicom, a sa budućom članicom se na taj način ne razgovara. Frustracija ovde postoji zbog toga što imate opravdan interes da obezbedite energente kao što imate i opravdan interes da stanete zajedno spoljnopolitičkim odlukama EU", rekla je Miščević.
 
Problem u toj situaciji je, kako je objasnila, to što Srbija znatan deo svojih kapaciteta mora da troši na objašnjavanje svojih pozicija prema situaciji na koji ni na koji način nije uticala, umesto da sve svoje snage posveti reformama.
"Teška je sama činjenica što morate da birate i opravdavate svoju poziciju na jednoj i drugoj strani, a to vam oduzima mnogo vremena koje bi trebalo posvetiti unutrašnjem reformskom poslu. Kriza ove vrste nam nije trebala, nismo na nju uticali i odluka koja bude doneta i jedinstvo EU neće zavisiti od nas već od država članica, ali nama je to još jedna dodatna muka o kojoj treba da razmišljamo pored svih ekonomskih i finansijskih potreba reformi", kazala je Miščević.
 
"To je političko pitanje, jer ako vam je obaveza da nastojite da se uskladite, politički pritisak može biti dosta značajan, a to je prilično teška stvar. Što se toka pregovora tiče u ovoj krizi nismo imali nikakav pritisak i nikakvo usporavanje, naprotiv ulazimo u novu fazu priprama u pregovaračkom procesu", kazala je Miščević.
 
Objašnjavajući obaveze koja Srbija ima prema EU kada je reč o zajedničkoj evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, Miščević je podsetila da je ta obaveza počela stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u kojem se kaže da moramo da nastojimo da se usaglasimo sa deklaracijama i stavovima spoljne politike EU.
 
Srbija se sa EU po ovom pitanju usaglašava u sklopu pregovaračkog poglavlja 31, međutim, istakla je Miščević, to je jedno od poglavlja u kojem nema usaglašavanja sa pravom EU, jer su države članice zadržale najveći deo suvereniteta u spoljnim poslovima, tako da se onaj ko ne želi da podrži neki stav ne može zbog toga naći pred Sudom pravde EU.
"Naša obaveza u pregovaračkom procesu je najpre da se upoznamo sa standardima u ovoj oblasti i to smo uradili. U oktobru nas čeka drugi segment koji se odnosi na naše predstavljanje strukture koja postoji za usaglašavanje. Ne radi se samo o usaglašavanju sa spoljnom politikom, jer tu je i bezbednosna politika odnosno pitanja učešća u misijama upravljanja krizama, zabrane proliferacije oružja za masovno uništenje, borbe protiv terorizma", rekla je Miščević.
 
Upitana da li je kriza u Ukrajini inicirala neku vrstu političke kohezije i proces stvaranja evropskog identiteta u EU, Miščević je rekla da je svakako reč o povodu za čvršće okupljanje na spoljnopolitičkom planu.
"Ne znamo da li će EU ikada krenuti ka stvaranju sjedinjenih evropskih država, što je u korenu osnivanja EU bila jedna od početnih ideja, ali ovakve krizne situacije i izazovi bezbednosti jesu prilika da se unutar EU otvori debata o ovom pitanju", kazala je Miščević.








Facebook

Vreme