BORBA PROTIV KORUPCIJE KAO USLOV VIZNE LIBERALIZACIJE

Nedelja, 25. avgust 2019, 18:34

|

Izvor: RTK LIVE

|

|

PRIŠTINA - Pre tri godine, Kosovo je od Evropske komisije dobilo upute da treba da ispuni dva uslova kako bi dobilo viznu liberalizaciju. Evropska komisija je 2016. godine u maju tražila da Kosovo potpiše sporazum o ratifikaciji granice između Crne Gore i Kosova, te da, kao drugi uslov, napreduje u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
 
Tri godine kasnije, Kosovo još uvek nema viznu liberalizaciju.
 
Demuš Šuša, izvršni direktor Evropskog instituta za politiku, za rubriku "Zašto" Radija Slobodna Evropa, kaže da je glavni razlog što zemlje članice nisu dale zeleno svetlo za viznu liberalizaciju, to što Kosovo za ove tri godine nije imalo nijedan slučaj u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala koji je uspešno završen u okviru jednog sudskog procesa.
 
„Kosovo je ispunilo prvi uslov, tj. usvojilo je sporazum o ratifikaciji granice između Crne Gore i Kosova, ali nijedan slučaj kad je reč o borbi protiv korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala nije uspešno završen“, kazao je Šuša i dodao da je Evropska komisija, uprkos tome, u julu prošle godine navela da je Kosovo ispunilo sve uslove.
 
„Posle ovoga Evropski parlament je u septembru 2018. godine takođe rekao da je Kosovo ispunilo sve uslove i da treba nastaviti dalje sa zakonodavnim postupkom u evropskim institucijama, odnosno usvajanje uredbe koja bi dozvolila građanima Kosova, koji imaju kosovski pasoš, da se mogu slobodno kretati u okviru šengen zone.“
 
U septembru 2018. godine usledila je blokada, kako kaže Šuša, u okviru evropskih institucija, kada se Veće Evrope nije složilo sa procenom Evropske komisije i parlamenta.
 
„Dakle 27 ministara unutrašnjih poslova zemalja članica EU ne dele isto mišljenje kao Evropska komisija ili Parlament, i to u okviru borbe visokog nivoa korupcije i organizovanog kriminala. Oni se nisu složili da je Kosovo napredovalo u ovoj oblasti. To je prvi odgovor na pitanje zašto Kosovo nije dobilo viznu liberalizaciju“, objasnio je Šuša.
 
Odgovor na pitanje zašto je usporen ovaj proces, Šuša vidi u stavovima zemalja koje su zabrinute zbog nerešenih slučajeva korupcije, s jedne strane, i generalno stava evropskih građana koji poslednjih godina sve više naginje ka antiimigrantskoj politici, ali i neraspoloženju prema potencijalnim novim članicama EU.
 
„Na osnovu čega mi možemo da zaključujemo jesu stavovi zemalja poput recimo Francuske koja je zvanično, čiji je ministar unutrašnjih poslova na pitanje jednog člana Senata Francuske odgovorio da Francuska ne podržava viznu liberalizaciju jer Kosovo nije napredovalo u ispunjenju uslova broj dva, odnosno borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Nemački ministar je rekao da podržava liberalizaciju, ali da veliki broj ministara nije za tu odluku, jer tri godine nakon, nema nijednog slučaja u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.“
 
Kad se očekuje vizna liberalizacija
 
Pitanje vizne liberalizacije za Kosovo, prema rečima direktora EPIK-a, neće biti rešeno u 2019. godini. Kao prvi razlog navodi se konstituisanje prvo evropskih institucija, a onda i formiranje nove kosovske vlade, nakon raspuštanja Skupštine.
 
„Ono što znamo, što se tiče Evropske unije, ona je u procesu uspostave svojih institucija i očekuje se da će se to završiti do novembra 2019. godine i da ćemo imati novu Komisiju od 1. novembra. S druge strane, na Kosovu je 22. augusta raspuštena Skupština i očekuje se da će nekoliko dana nakon toga biti raspisani novi izbori. To znači da Kosovo neće imati novu vladu do kraja 2019. godine.“
 
Ono što u međuvremenu ostaje Kosovu kao obaveza, smatra Šuša, jeste da pravosuđe i javno tužilaštvo uveri da je zaista nezavisno.
 
„Da je nezavisno od politike i da se ne plaši da ima potrebnu nezavisnost da osudi korupciju visokog nivoa. Treba da kreira, da stvoru uslove koji bi ubedile zemlje članice da Kosovo stvarno napreduje u okviru borbe protiv korupcije.“
 
Šuša naglašava da bi već 2020. godine to moglo da se desi, te navodi još jedan važan element.
 
„Nova vlada na Kosovu treba da ima progresivan pristup normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, koji bi dozvolio jednu pozitivnu odluku Evropske unije o viznoj liberalizaciji ali i evropskih integracija Kosova.“
 
Građani Kosova očekuju da će se liberalizacija desiti
 
Veliki broj državljana Kosova u prethodnim godinama zatražio je azil u zemljama Evropske unije. Podaci za 2018. godinu kažu da je 3.300 državljana Kosova želelo da dobije azil u nekoj o EU zemalja.
 
U nedostatku vizne liberalizacije, neki od građana, Kosovo su napustili na nezakonit način, kaže Šuša.
 
„Oni su i dalje otišli u EU, ali su to učinili nelegalno. To je vidljivo i na velikom broju tražilaca azila u zemljama EU. S druge strane, veliki broj građana Kosova putuje u zemlje EU putem radnih viza. Države poput Hrvatske, Nemačke ili drugih u potrazi za radnom snagom su olakšale uslove za dobijanje radne vize za njihove zemlje.“
 
Iako traže alternativne načine da putuju u EU, građani Kosova očekuju da će se vizna liberalizacija desiti, smatra Šuša.
 
„Posebno imajući na umu da je veliki broj dijaspore Kosova u zemljama EU, tako da i to utiče na veliku potrebu građana da putuju i da konačno i oni dobiju viznu liberalizaciju“, zaključuje.








Facebook

Vreme