U zemljama jugoistočne Evrope pada podrška ulasku u EU jer stanovnici smatraju da ona ne želi da ih prihvati, ali postoje partnerski programi putem kojih i te zemlje mogu da učestvuju u zajedničkim temama poput "zelenog plana" i digitalizacije, rekao je specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak, u intervjuu za Hinu.
Prošlo je 20 godina od kada su EU i jugoistočne zemlje u zajedničkoj deklaraciji prvi put navele da je „budućnost Balkana u EU“. Od tog sastanka u Solunu 2003. samo je Hrvatska postala članica 2013.
„Moje lično mišljenje je da je Evropa morala da svari ogromno proširenje 2004. i 2007. Ono je donelo mnogo pozitivnih efekata ali i elemente koji su zakomplikovali EU, pogotovo jer joj je teže da donosi jednoglasno odluke s 28, odnosno sada s 27 zemalja, nego što je to bilo kada ih je bilo 15“, rekao je slovački diplomata.
„Neke zemlje su odstupile od evropskih normi i vrednosti što je takođe generisalo skepticizam prema daljem proširenju. Nadalje, objektivno govoreći, Evropa se suočavala s višestrukim krizama koje nisu bile planirane niti očekivane, poput finansijske krize, migracija i Bregzita. Sve je to spustilo proširenje na listi prioriteta. Javno mnjenje u brojnim zemljama zapadne Evrope nije bilo pozitivno prema otvaranju tržišta rada novim članicama, pa politički lideri nisu hteli da promovišu dalje proširenje“, dodao je Lajčak.
On je razgovarao s Hinom u Grčkoj, gde je učestvovao na privrednom forumu u Delfima. Upravo je pod grčkim predsedavanjem EU pre dvecenije obećao članstvo Crnoj Gori, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Albaniji i BiH. Šestomesečno predsedavanje EU će 1. jula preuzeti Španija koja takođe podržava članstvo tih zemalja.
„Zemlje Zapadnog Balkana za razliku od zemalja srednje Evrope još uvek imaju nerazrešene stvari iz prošlosti koje ih i dalje zaokupiraju. Za moju zemlju (Slovačku), i ostale srednje Evrope, integracija u EU bila je apsolutni prioritet pa smo bili potpuno predani postizanju toga“, rekao je Lajčak.
Miroslav Lajčak, nekadašnji ministar spoljnih poslova Slovačke, posebni je predstavnik EU za dijalog Srbije i Kosova.
Srbija, koja ne priznaje samostalnost Kosova jednostrano proglašenog 2008, otvorila je 22 pregovaračka poglavlja od njih 35. Ali zatvorila je samo dva.
Severnu Makedoniju prvo je blokirala Grčka zbog imena, a kada je imenu dodala „Severna“, blokirala ju je Francuska uoči svojih lokalnih izbora, a onda i Bugarska sporeći njen nacionalni identitet i jezik. EU je tek 2022. zajednički otvorila pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
„Ne želim govoriti u terminima nečije krivice, ali bili su faktori i na strani EU i na strani Balkana koji nas dovode do situacije u kojoj govorimo o budućnosti EU, ali bez napretka“, izjavio je Lajčak.
„Ali sada nakon agresije Rusije na Ukrajinu vidimo da i EU i Balkan moraju shvatiti proširenje ozbiljno. To se ne može ostvariti ako jedna strana to ozbiljno shvata, a druga ne“, dodao je.
„Nezahvalno“ je predviđati datume novih širenja
Lajčak, međutim, kaže da je „nezahvalno govoriti“ o datumima idućeg proširenja EU.
„Ali ono što bih ja voleo da vidim, jeste da naši partneri na Zapadnom Balkanu počnu više da učestvuju u partnerskim programima EU. Da budu u istoj sobi. Ne samo kada raspravljamo o Zapadnom Balkanu nego da budu i deo rasprave o drugim temama, da vide da smo ozbiljni s njima“, kaže.
„Kada ih recimo pitamo za mišljenje o Zelenom planu, o digitalizaciji i drugim područjima o kojima raspravljamo, tako da se naviknemo jedni na druge. Treba da osvežimo metodologiju, bez da ju menjamo, ne tražim da menjamo povelje ili dokumente jer će nas to koštati vremena. Ali unutar postojećih struktura mislim da postoji prostor koji bi trebalo da iskoristimo da dovedemo Zapadni Balkan bliže“, dodao je.
Među takvim platformama su makroregionalne strategije EU za područje Jadranskog i Jonskog mora te reke Dunav. U sklopu tog političkog okvira učestvuju zemlje EU i one izvan, a koje pripadaju tim geografskim područjima. Zemlje prekograničko sarađuju u saobraćaju, zaštiti životne sredine i turizmu koristeći EU fondove i ista pravila.
