"Nećemo dozvoliti satelitsku paradržavu sa destruktivnom suštinom koja bi podrila državnost Kosova“, izjavio je kosovski premijer Aljbin Kurti.

Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je u intervjuu hrvatskoj agenciji Hina, a uoči nove runde dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom, da neće dozvoliti stvaranje nekog oblika Republike Srpske na severu Kosova.

Na sastanku Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Briselu 2. maja biće predstavljen nacrt Zajednice srpskih opština, što je ključna tačka pregovora. Kurti kaže da još nije video nacrt.

Formiranje zajednice opština sa srpskom većinom na severu Kosova, što je Srbiji prioritet, je predviđeno Briselskim sporazumom o normalizaciji odnosa iz 2013. godine.

Kosovo, s druge strane, pokušava da spreči da ova zajednica ima izvršna ovlašćenja, kaže Kurti, ističući da ne želi nešto poput Republike Srpske u BiH na svojoj teritoriji.

„S obzirom na insistiranje Brisela, biće mi drago da vidim kakav su nacrt pripremili, mada mislim da bi bilo bolje da mi ga prvo predstave u Prištini. Ja ću, međutim, obezbediti da ono što je već dogovoreno 27. februara u Briselu bude ispunjeno, a to postojanje odgovarajućeg nivoa samouprave srpske zajednice po najvišim evropskim međunarodnim standardima za zaštitu manjina“, rekao je on.

„Ali ono što nećemo dozvoliti je pravo na teritorijalizaciju i stvaranje bilo čega što bi ličilo na Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini. Nećemo dozvoliti satelitsku paradržavu sa destruktivnom suštinom koja bi podrla državnost Kosova“, naglasio je on. .

Kurti tvrdi da u odnosima Srbije sa susednim zemljama vidi sličnosti sa Rusijom.

„Međutim, naša zemlja je normalna demokratska zemlja koja daje individualna i druga prava svojim građanima, ali ne dozvoljava teritorijalizaciju na osnovu etničke pripadnosti jer je to protiv demokratije i republike“, dodao je Kurti.

On je rekao da služi svim građanima Kosova bez obzira na etničku pripadnost, socijalno poreklo ili versku pripadnost i da će u Briselu obezbediti ustavnost i zakonitost na celoj teritoriji Kosova.

„Teritorijalni suverenitet i integritet su nešto što se ne sme narušavati. Želim normalne odnose sa Srbijom, evropske odnose, dobrosusedske odnose. Važna nam je zaštita manjina. Ali ne možemo da dajemo izvršna ovlašćenja lokalnoj zajednici jer izvršna vlast pripada Vladi i opštinama“, naglasio je on.

„Osim toga, želimo da ojačamo javne usluge koje bi se nudile svim građanima bez obzira na nacionalnu pripadnost, a ne da ih pružaju zbog nacionalne pripadnosti“, rekao je on.

Dakle, sačekajmo i vidimo kako će se odvijati sastanak u Briselu, izjavio je Kurti.

Kosovo napreduje

Kurti kaže da će „početna tačka“ sastanka biti usvajanje zajedničke deklaracije o nestalim na Kosovu.

„Na Kosovu još uvek imamo 1.617 nestalih. Oni su kidnapovani, a njihova sudbina se još uvek ne zna. Tokom poslednjih decenija u Srbiji je otkriveno pet velikih masovnih grobnica, a iz njih je ekshumirano 950 Albanaca, posebno u Batajnici. Dve grobnce su jezera u koja su tela Albanaca potopljena u hladnjačama, ali su kasnije isplivala na površinu. Zato nam je potrebna zajednička deklaracija kao polazna tačka za sastanak na visokom nivou“, objasnio je Kurti.

Vođa studentskih protesta na Kosovu 1997. godine protiv režima Slobodana Miloševića, a danas predsednik Pokreta Samoopredeljenje (Vetevendosje), putuje u Brisel ohrabren zbog dva međunarodna uspeha ostvarena prošle nedelje.

Savet Evrope je odobrio prijem Kosova u tu organizaciju, a za to su glasale 33 države članice od ukupno 45.

Istovremeno, EU je ukinula vize za građane Kosova, tako da mogu lakše da putuju u sve zemlje osim u Španiju, koja je zadržala prethodni režim.

„Svi građani Kosova, svi ljudi u mojoj zemlji, ove nedelje su se osećali više Evropljanima nego ikada“, primetio je Kurti.

On je dodao da je vizni režim ukinut posle mnogo godina tokom kojih je Kosovo „ispunjavalo sve postavljene kriterijume i uslove“.

„Nametnuto nam je dva i po puta više uslova nego našim komšijama. Sjajno je što od 1. januara sledeće godine ljudima neće biti potrebne vize za odlazak, učenje, rad ili posetu porodicama u dijaspori. Takođe, napravili smo enormni napredak u ekonomiji i demokratiji“, rekao je on, pozivajući se na izveštaje organizacija poput Freedom House, Transparency International i World Press Freedom.

„Oni su potvrdili napredak Kosova u demokratskim standardima, vladavini prava i ljudskim pravima. Prelazak te prve prepreke ka članstvu u Savetu Evrope je priznanje našeg domaćeg napretka“, rekao je Kurti.

Odlični odnosi sa Hrvatskom

„Zaista smo zahvalni našim partnerima i prijateljima, uključujući Hrvatsku, koji su nam pomogli da premašimo potrebnu dvotrećinsku većinu glasova da Kosovo bude u Savetu Evrope“, dodao je on.

Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman izjavio je nakon glasanja da Hrvatska „snažno podržava“ članstvo Kosova.

„Imamo odlične odnose. Kosovo i Hrvatska su dve zemlje koje su izašle iz procesa raspada bivše Jugoslavije. Jugoslavija je početkom 20. veka stvorena da bi ‘velika Srbija’ nestala, a na kraju 20. Jugoslavija je uništena da bi se stvorila „velika Srbija istakao je Kurti.

„Mi koji smo izašli, stekli slobodu raspadom, dobro znamo kroz koje smo teškoće prošli. Mi smo prijateljske zemlje, prijateljski narodi, radujemo se napretku, trgovinskoj razmeni i ekonomskoj saradnji. Zajednički ćemo doprineti bezbednosti našeg kontinenta i koristiti dve najvažnije organizacije, NATO i EU. Kosovo teži da postane njihov član, a za postizanje tog cilja imamo punu podršku Hrvatske“, rekao je on.

„Srbija nije demokratska zemlja“

Pre nedelju dana održani su izbori u četiri opštine na Kosovu sa srpskom većinom, ali su ih uz podršku zvaničnog Beograda Srbi bojkotovali, protiveći se odluci kosovske vlade da automobile sa tablicama izdatim u Srbiji preregistruje na registarske tablice Kosova.

Srbi su saopštili da ne priznaju rezultate izbora održanih pod bojkotom, odnosno da ne žele da u njihovim mestima upravlja pobednička kosovska manjina.

„Srbija nije demokratska zemlja, to je hibridni režim. Tamo se vlada doživljava kao vladanje. Mi u demokratiji vidimo vlast kao uslugu. Služimo narodu, nećemo njime vladati. Zato oni tamo ne moraju da brinu“, odgovorio je Kurti i dodao da je pitanje tablica već rešeno u Briselu 27. februara