PRIŠTINA - Velikii petak predstavlja sve ono što je Hristos tokom ovozemaljskog života pretrpeo. Po pravilu tog dana se, u ćutnji uz molitvu, traži oprost od Gospoda.

"Zato i u crkvi na veliki petak, mi nemamo nikakvu liturgiju, već od ujutru imamo carske časove, a onda popodne iznosimo plaštanicu sa likom Hristovim. Sama plaštanica je svetinja, gde se vidi hristovo telo na platnu i kada se treba setiti njegovih rana i muka pretrpljenih'', kaže protojerej Srđan Milenković.

U pojedinim domovima se tog dana farbaju jaja. Prvo oboljeno crveno jaje - čuvarkuća, simbol  je nevino prolivene Hristove krvi i ono je zaštitnik doma.

Jedna od najstarijih tehnika iscrtavanja jaja je ona kod koje je neophodan vosak. Ovu tehniku su najpre primenjivali monasi i sestrinstvo u prizrenskom i orahovačkom kraju, da bi kasnije zaživela i u narodu. 

"U različitim krajevima imamo i različite tehnike farbanja i ukrasavanja jaja, nekad su se jaja bojila isključivo u lukovini i prirodnim bojama, sada je drugačije'', objašnjava paroh kamenički.

Tehnika bojenja i šaranja jaja zavisi od kreativnosti, ali u mnogome i precizne ruke.

"Domaćice iz Kamenice svaka je ostala verna tradiciji šaranja jaja voskom, ali tu je i dekupaž tehnika ukrašavanja jaja, kao i mnogi drugi načini'', kaze žena iz istoimene varošice.

Prvo se jaja boje u crvenu boju…

Neizostavan deo trpeze na Veliki petak je i posni pasulj. Vredne domaćice od ranog jutra započinju pripremanje ovog jela.

Kod pravoslavnih vernika se tokom praznika gosti dočekuju pogačom, zbog čega je neizostavna i u obeležavanju krsne slave, Božića i Vaskrsa, a u različim delovima Kosova  razlikuje se i način pripreme.

Verovanje kaže - kakva trpeza, takva i godina, pa se za praznike svi članovi porodice trude da ona bude što raznovrsnija i bogatija. Ali od vajkada najznačajniju ulogu u pripremanju posnih i mrsnih jela imaju domaćice.

"Sad je drugačije to što se više sprema posne hrane, ranije se na trpezi nalazio samo pasulj, neka posna pita, kupus..i to je bilo to od posne hrane. Sada se spremaju i ribe, i svašta nešto, slate, pite, posni kolači. Sad se više posnih jela sprema, ranije naše bake i majlke nisu znale, spremale su ono što su imale. Jaja su se farbala u samo u lukovini i crvenoj boji. I tada se znalo, šta je čiji posao, svako je imao svoje zaduženje pred vaskrs'', kaže vredna domačica Julijana Veličković i dodaje:

"Veliki četvrtak bio je post, za veliki petak nije se jelo ništa. Za Uskrs se farbalo puno jaja, možda preko 100 komada. Ranije su se jaja farbala samo u lukovini i crvenoj boji. Sada ima više boja, ranije nije bilo tako. Na veliku subotu sprema se masna hrana, prave se ,,krvajčići'' sa jajem u sredini, prave se i ostala jela, peče se pečenje, ali se ništa od toga ne jede, to se sve priprema i čuva za vaskršnju trpezu'', dodaje Julijana.

Ona kaže da sada mlade žene znaju više nego što se ranije znalo.

"Farbaju jaja, rade dekupaž, iscrtavaju jaja voskom. Svašta nešto, to mi ranje nismo znale. Mi smo samo listove lepile za jaje, vežemo i to je bilo. Sad svašta neštpo rade'', ustiče ova vredna žena koja je sa nama podelila i svoja sećanja za pripremu Vaskrsa.

"Svi su imali svoj deo posla, neko pravi pitu, neko pravi hleb. Svako je imao svoj deo posla, tad je tako bilo i sad isto. Mi smo spremali pogaču, pavu pogaču. Bez jaja, kvasca, mleka. Samo voda, brašno i soda'', zaključuje Julijana Veličković. 

"Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i onima u grobu život darova." "Hristos vaskrse", - "Vaistinu vaskrse!"